Geografski vodič

Kratak uvid u geografija i istoriju Centralne Amerike i Karipskog mora (Antilskog arhipelaga)

Geografija

Karibi

Naziv Karibi potiče od "Caribs" - jedne od najdominantnijih Amer-indijskih grupa u ovom regionu za vreme inicijalnog kontakta evropljana u poznom 15 veku. Analogono prethodnom, naziv Indiji takođe veču naziv od pogršne predpostavke Kristofera Kolumba da se iskrcao na Indijima (tadašnji naziv za kompletnu južnu i istočnu Aziju). Španski termin Antili se uobičajeno koristio za novootkrivene zemlje. Otuda u nekim evropskim jezicima naziv Antilsko more kao alternativa za Karipsko.

Antilski arhipelag

Antilski arhipelagSituirana najvećim delom na Karipskom platou, ova oblast se sastoji od preko 7000 ostrva, ostrvca, grebena. Zapadni Indiji (eng. Indies) sastoje se od Antila i od Bahama koji su severoistočno od Karipskog mora. Bermudska ostrva su galeko severnije u Atlantskom okeanu, i ponekad se uključuju u Zapadne Indije. Geopolitički, Zapadni Indiji su organizovani u 28 nezavisnih, zavisnih (kolonija) teritorija. Jedno vreme, postojala je država zvana Federacija koja je bila sačinjena od 10 karipskih teritorija engleskog govornog područja.

Antilski arhipelag je podeljen na Velike Antile (na severu) i Male Antile (na istoku). Pod prvim se podrazumevaju: Kuba /zastavica/, Jamajka /zastavica/, Portoriko /zastavica/, ostrvo Hispanjola /podeljeno na pola izmedju Dominikanske republike /zastavica/ i Haitija /zastavica/ i Kajmanska ostrva /V. Britanija!/.

Mali Antili se sastoje od: Livordovih ostrva (severno), jugoistočno od Vinvordovih ostrva i Livordovih Antila odmah severno od Venecuele /zastavica/.

Livordova ostrva (eng. Leeward Islands) čine Devičanska ostrva: St. Thomas (SAD), St. John (SAD), St. Croix (SAD), Water Island (SAD), Tortola (Br.), Virgin Gorda (Br.), Anegada (Br.), Jost Van Dyke (Br.); i Anguilla (Br.) Sint Maarten (Neth.) Saint Martin (Fr.) Saint-Barthélemy (Fr.), Saba (Neth.), Sint Eustatius (Neth.), Saint Kitts i Nevis (Br.), Barbuda (Antigua i Barbuda), Antigua (Antigua i Barbuda) Redonda (Antigua and Barbuda), Montserrat (Br.), Guadeloupe (Fr.), La Désirade (Fr.), Marie-Galante (Fr.) i les Saintes archipelago (Fr.).

Severno duž obale Venecuele su sl. Livordova ostrva: Aruba (Hol.), Curaçao (Hol.), Bonaire (Hol.), Los Roques Archipelago (Ven.), La Orchila (Ven.), La Tortuga (Ven.), La Blanquilla (Ven.), Margarita Island (Ven.), Coche (Ven.), Cubagua (Ven.) i još par njih.

Vinvordova ostrva čine: Dominica (Dominica), Martinique (Fr.), Saint Lucia (St. Lucia), Barbados (Barbados je kontinentalno ostrvo 160 km istočno od Vinvordovog lanca), Saint Vincent (St. Vincent i Grenadines), Grenadines (St. Vincent i Grenadines), Carriacou i Petite Martinique (Grenada), Grenada (Grenada), Tobago i Trinidad (Nekad se uzimaju kao deo Vinvordovih ostrva. Ovo su najjužnija ostrva Karipskog arhipelaga.

Licijanski arhipelag (Bahami, Turks i Kaiko ostrva), iako deo zapadnih Indija, generalno se ne smatraju delom Antilskiog arhipelaga.

Centralna Amerika

Kao što naziv kaže, centralni region obe Amerike. Definisan na razne načine, ova geografska regija sastoji se od južnih delova Severno-američkog kontinenta. Fizio-geografski, Centralna Amerika je uski zemljouz južne Severne Amerike koja se proteže od zemljouza Tehuantepek u Meksiku /zastavica/ koji se proteže južno i prelazi u panamski zemljouz, sve do Kolumbijskih /Kolumbija/ ravnica u severozapadnoj J. Americi. Sa površinom od 523,000km2, uključuje deo Meksika /zastavica/ istočno od gore pomenutog zemljouza (pokrajne: Campeche, Chiapas, Quintana Roo, Tabasco i Yucatán). Severni Pacifik leži jugozapadno, Karipsko more na severoistoku i Meksički zaliv na severu.

Centralna Amerika i Karipski plato

Cen. Amerika i KaribiVeći deo Centr. Amerike leži na Karipskom platou. Ovaj region je geološki aktivan, sa vulkanskim erupcijama i zemljotresima sa vremena na vreme. 1931 i 1972 jaki zemljotresi su pogodili Managvu, prestonicu Nikaragve /zastavica/. Plodna tla nastala od vulkanskog pepela učinila su ih gostoljubivom za gustu populaciju stanovništva u poljoprivrednim krajevima na višim teritorijama.

Geopolitički, Centralna Amerika se sastoji iz sledećih država: Belize /zastavica/, Costa Rica /zastavica/, El Salvador /zastavica/, Guatemala /zastavica/, Honduras /zastavica/, Nicaragua /zastavica/ i Panama /zastavica/. Podregion Centralne Amerike po UN čine sve kontinentalne države južno od SAD - uključujući Meksiko /zastavica/ - dok Evropska Unija Meksiko /zastavica/ i Belize /zastavica/ ne uzima kao deo ovog regiona.

Mezoamerika

Ono što se podrazumeva pod ovim zvonkim i interesantnim imenom je geografsko područje koje se prostire od centralnog Meksika /zastavica/ pa južno sve do severozapadne granice Kostarike /zastavica/. Na tom području se razvila stratifikovana grupa, kulturno povezanih i poljoprivredno orijentisanih civilizacija u periodu od 3000 godina pre zvaničnog otkrića Amerike (jer poznato je da su vikinzi oko 995 AD jedno kratko vreme naselili severnoistočnu obalu). Ovaj termin se /kao pridev/ najčešće koristi u istorijskom kontekstu pri osvrtu na mahom drevne pre-kolumbijske kulture koje su bila u tesnoj umetničkoj, arthitektonskoj i tehnološkoj interakciji i neretko delile i reiligozna (paganska - mnogoboštvo) verovanja.

Društvena mapa Antila

Pored glavnih i nezavisnih ostrva Velikih Antila: Kube /zastava/, Portorika /zastavica/, Jamajke /zastavica/, Dominikanske republike /zastavica/ i Haitija /zastavica/; tu su i današnje kolonije istorijski imperijalnih sila. Ostrva Holandskih Antila čine: Aruba, Curaçao, Sint Maarten, Saba, Sint Eustatius (Statia) i Bonaire.
Francuski Antili su: St. Martin, Montserrat. Engleske kolonije su na ostrvima: Anguilla, British Virgin Islands, Montserrat

Istorija

sadržaj u izradi

Centralna Amerika

Države Centralne Amerike

U 19 veku su narodi Guatemale /zastavica/, Hondurasa /zastavica/, El Salvadora /zastavica/, Nikaragve /zastavica/ i Kostarike /zastavica/ bili svrstani pod jednom nacijom ponekad zvanom "Ujedinjene provincije Centralne Amerike" ili "Ujedinjene države".

Kolonijalizam

Burna istorija - revolucije - Kolumbija - rani 19 vek
Burna istorija revolucija - Kolumbija (rani 19 vek)

Period još od najranije konkiste (/krvavih španskih/ osvajanja) pa do prve polovine 19 veka kada su počela izvojevanja nezavisnosi na kontinentu naziva se kolonijalnim periodom, i uz svesrdnu pmoć autora ispod navedenog, priredićemo kratki tekst, svojevrsni koncizni pregled osvajanja, previranja i ratova koji su obeležili formiranje današnjih entiteta po Latinskoj Americi. U međuvrmenu, hvala na strpljenju.

Zainteresovanima preporučujemo relativno novi biogr. film Libertador (IMDB) o Bolivaru, vođi ovih anti-kolonijalnih previranja.

20. vek – Revolucije

Za početak, preuzećemo uvod i kratki zaključak iz rada Revolucije u Latinskoj Americi u dvadesetom veku, latinoamerikaniste Trive Inđića iz 1999.

"Ni u dvadesetom veku Latinska Amerika nije prestala da bude prostor slobodarskog nemira i upornog traganja za nezavisnošću i indentitetom. Istraživači ovog kontinenta da je u ovom razdoblju 27 od 33 politički nezavisne zemlje bilo oko 40 važnih društvenih sukoba koji bi se, po svom značenju i obliku, mogli svrstati u socijalne revolucije. Među njima su i oni koji imaju dalekosežne i međunarodne reperkusije. Takva su meksička /zastavica/ (1910 - 1917), gvatemalska /zastavica/ (1944 - 1954), bolivijska /zastavica/ (1952), kubanska /zastavica/ (1956 - 1959), čileanska /zastava/ (1970 - 1973) i nikaragvanska /zastavica/ (1961 - 1979) revolucija. (...) U svima su pre svega učestvovale mase naroda, boreći se za radikalan socijalno-ekonomski preobražaj i život dostojan slobodnog čoveka. U tokovima tih revolucija izrazile su se korenite promene, ne samo u lokalnom ambijentu, već i one koje su karakterisale globalne odnose, a pogotovo odnose sila na međunarodnoj sceni. Sve one su dakle imale osobeni latinoamerički karakter, nacionalni sadržaj, ali po svom slobodarskom patosu i programu ujedno obogatile i istorije emancipacije svih naroda."

"(...) To naravno ne znači da su mir i blagostanje stigli u Latinsku Ameriku i da ovaj slobodarski kontinent može zaboraviti sva iskušenja kroz koja je prolazio tokom XX veka, a pogotovo nade i snove koji su hranili njegovu najbolju decu, od Vilje i Sapate, preko Če Gevare, do sandinista."

latinos hispano demografija u sad
Demografija latinosa u SAD (2010)

Budućnost: latino širenje i tzv. demografsko osvajanje

Demografske projekcije bazirane na statistici ukazuju na neminovno širenje latino-kulture van Latinske Amerike, prevaskodno u Sev. Americi. Tako će 2050 polovini građana SAD maternji jezik biti španski, a Klinton je 2000 bio prvi američki preceednik koji se javno obratio sa rečenicom na španskom. Globalno, već oko decenije španski jezik je kao maternji preuzeo drugo mesto od engleskog, a posle kineskog. Procenite sami kako funkcioniše tzv. demografsko osvajanje teritorije na slici ispod koja govori o trenutnom stanju. Imajući takođe u vidu da su u pitanju eksponencijalni procesi...

dalje sadržaje očekujte uskoro

 

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2017-05-27