Vodič kroz latino instrumente

Sa dolaskom afričkih robova na tlo Amerike, takođe su došli i njihovi muzički koncepti. Skoro u svim delovima britanskih kolonija i ostrva, bubnajnje nije bilo dozvoljeno; rezultat je da su ovi regioni muzički daleko zaostali iza naprednijih regiona u ritmu. Francuski kolonisti u Nju Orleansu, SAD dozvoljavali su bubnjanje svake nedelje na trgu Congo; odakle nije čudo što su se, imajući u vidu i druge faktore, džez i njegovi komplikovaniji sinkopirani ritmovi raširili iz ovog grada. U španskim i portugalskim kolonijama, postajala je široka prihvaćenost toga da afrički robovi nastave da prave i sviraju bubnjeve i ostale perkusivne instrumente. Na Kubi /Drzave: Kuba/, izuzimajući povremene rektivne periode koji nisu uspevali da zaustave tradiciju, oni su aktivno ohrabrivani. U prilog tome je išla i činjenica da su na Kubi afrički robovi ostali etnički grupisani.

Nije čudno što mnogi bubnjevi i perkusivni instrumenti koji su danas u upotrebi širom sveta vuku poreklo iz Latinske Amerike, pri čemu su bez sumnje dva najproduktivnija regiona bili Brazil /Drzave: Brazil/ i Kuba /Drzave: Kuba/. Zapažene doprinose su imali i drugi regioni, poput Portorika /Drzave: / i Dominikanske Republike /Države: Dominikanska republika/, ali najrasprostranjeniji oblici instrumenata su varijante iz Kube /Drzave: Kuba/ i Brazila /Drzave: Brazil/. Takođe treba konstatovati da su instrumenti često bili 'pozajmljivani' iz jedne kulture i zatim korišćeni na lokalni način; ponekad su takođe preuzimane i tehnike sviranja.

Brazil

Brazil

Agogo zvono Agogo — 2 ili 3 konusna zvona zakačena na fleksibilnu metalnu dršku. Udaraju se tankim štapom i takođe dodiruju međusobno zarad dobijanja kompleksnih ritmova.
Afuche Afuche/Cabasa — Originalno, tikva grube površine sa isprepletanim kuglicama koja, kada se okreće, proizvodi prijatne grebuckve zvuke. Rasprostranjenija je moderna verzija, uvijena metalna traka sa metalnim kuglicama, na drvenoj osnovi, koja se svira na istovetni način.
Berimbau Berimbau — Muzički luk sa rezonatorom od tikve, svira se kompleksnom tehnikom koja uključuje upotrebu štapa s kojim se udara žica, kamen ili novčić da se podigne "pič" (tonalitet) žice, caxixi da se doda zveckanje, i otvaranje i zatvaranje rezonatorske tikve na grudima (ili ponekad stomaku) svirača. Poreklom iz istočne Afrike, nezamenljiva je pratnja ritualu Kapuere (Capoeira).
cavaquinho cavaquinho —"Keveinju" je mala četvorožična gitara portugalskog porekla, takođe poznata kao: machimbo, marchete, braguinho ili ukulele (na Havajima a i šire). Najčešće se štimuje na D-G-B-D (od nižeg ka višem tonalitetu), ali takođe i D-A-B-E, D-G-B-E, itd. Svirači sa nazivaju kaveinjosi i daju prepoznatljiv vedri prizvuk sambi.
Caxixi Caxixi — Male korpaste zvečke koje se tresu, koriste se sa berimbau-om ili češće kao zvečke, po jedna u svakoj ruci. Njihovim okretanjem se proizvodi različiti zvuk, pošto zrnca udaraju ili o korpu ili o (jače) kružno dno.
Cuica Cuica — Trveni (trljani) je bubanj iz iste familije u kojoj je rommelpot iz Evrope, s tom razlikom da je štap nakačen na glavu bubnja sa unutrašnje strane što dopušta desnoj ruci da rukuje trljanjem palicom, dok se levom rukom pritiska koža i kontroliše ton. Ovaj instrument je poznat po tome što je u stanju da reprodukuje veliki broj tonova i boja, često komične prirode. Većina kuika je sa metalnim okvirom a ponekad imaju i dodate rezonatorske horne.
Ganza Ganza — Takođe poznata kao cholaho, u pitanju je cev ispunjena sa malim kuglicama, koje proizvode jako zvečanje. Najčešće se svira sa dve ruke jer je velika. Uglavnom su od metala a mnoge su sačinjene od više spojenih cevki.
Pandeiro
Pandeiro — Daire sa praporcima napravljene da daje suv zvuk, za razliku od "zveketa" većine daira. Svira se tako što se drži levom rukom tako da ga palac i dlan podržavaju na takav način da prsti mogu da mutiraju i menjaju zvuk "glave"; desna ruka udara sa ivicom palca, dlanom i vrhovima prstiju praveči širok spektar boja tonova i ritmičkih efekata, uključujući i dobovanje trljanjem. Na karnevalima, pandeiro svirači takođe izvode žonglerske i ostale trikove, praveći dobar šou. Slični instrumenti se sviraju na Kubi /Kuba/ i u Portoriku /Portoriko/; pandereta, sa praporcima, i pandeiro bez.
Reco Reco Reco-Reco — Grebaljka od bambusa ili metala, ponekad sa žicama. Njen jaki patern osme note je čini je savršenom za velike bendove i na otvorenom prostoru.
Tamborim Tamborim — Mali bubanj koji se drži u levoj ruci i udara desnom sa štapom; prsti leve ruke mogu da utišaju i otvore "glavu"; tamborim se često svira uzastopnim "odskočnim" zglobnim pokretima gde štap odskakuje (virbl) i udarcima o rub.
Triangle Triangle — Drveni ili (uglavnom) metalni trougao, koji se (za razliku od klasične tehnike) svira tehnikom utišavanja u levoj ruci da bi se dobile ritmičke varijacije.
Zvizdaljka Zviždaljka/Apito — 3-tonska pištaljka se koristi da bi se signaliziralo velikoj grupi, ai kao zvučni efekat sam po sebi. Pravi se od drveta, a postoji i glasnija metalna verzija.

Bubnjevi

Caixa Caixa — Prosto mali marširajući doboš korišćen u školama Sambe (escolas de samba).
Repinique Repinique — Metalni bubanj, koji se svira palicom u desnoj ruci, koja se obično odbija, i praznom levom rukom.
Surdo Surdo — Veliki metalni bas bubanj u obliku bureta, na kome se svira zakrivljenim štapom, a praznom levom se otvara i zatvara ton na glavi bubnja.
Atabaque Atabaque — Mada originalno bubanj uspravno paralelnih strana, danas su atabaque i moderna konga (tumbadora) praktično identični, ako ne čak isti. Ipak, kubanski i brazilski stil sviranja se znatno razlikuje.
Zabumba Zabumba — Vrsta bas bubnja prečnika 16" do 22". Svira se stojeći i drži se oberučke. Upotrebljava se brazilskim ritmovima: forró, coco, baião, xaxado i xote.

Kuba i Karibi

Kuba

Glavne udaraljke

Claves Klave paternClaves — Par drvenih štapića koji se udaraju u ritmičkim paternima takođe poznatim pod imenom klave - kamena temeljca slavoluka Kubanskog (Kuba) ritma. Čak i kad nema svirača klava, svi muzičari se uvek drže klave paterna (slika gore-desno). Postoje dva tipa ovog neobično bitnog instrumenta: rasprostranjeniji je par uglačanih komada obrađenog drveta; druga verzija sastoji se od jedne vrlo veće drške sa izrezanm delom koji se drži tako da ruka dodaje rezonancu drvetu. Klave paterni se takođe mogu svirati na drvenim blokovima ili sa strane bubnjeva u stisku.
Maracas Maracas — (shakkas, maruga) Istovetni par oblih komora ispunjenih zrncima montiranih na drvenim drškama; u početku su prvo korišćene tikve, ali s vremenom su upotrebljavani razni materijali kao npr. koža, ljuska od kokosa, plastike ili fiberglasa. Marakasi se tresu tako da se zvuk udaranja zrnevlja o komoru kontroliše.
Guiro Guiro — Isušena i šuplja tikva, dugačkog i zaobljenog oblika, koja se svira trljanjem palicom duž usečenih brazdi na površini tikve. Drži se vertikalno u levoj ruci, pri čemu se obe ruke koriste za pomeranje instrumenta u različitim pravcima. U Meksiku /Meksiko/ se prave od okruglog drveta. Metalna verzija, bazirana na zucca rendama, je u širokoj upotrebi, gde čak postoji i sintetički profesionalni model.
Chekere Chekere — Velika zaobljena tikva sa zrnastim tkivom i otvorom na užem kraju. Svira se udaranjem o dno tikve sa desnim dlanom proizvodeći bas notu, i skoro bacakanjem nje između dve ruke zarad dobijanja zvečavog zvuka. Takođe zvana Agbe.
Klikni za veću! Cencerro — Veliko kravlje zvono bez srednje cevke, koje se udara štapićem i koje proizvodi dve note u zavisnosti gde se udari. U salsi i gen. kubanskoj muzici, obično ga svira svirač bongosa i dolazi do izražaja kada bend uđe u "rajd" (eng. ride) ili mambo nakon glavne vokalne sekcije.
Erikundi erikundi — Nalik marakasima ali nije od drveta. Obično se svira u paru, i povezuje se sa kultom abakua i ima spiritualno značenje.

Najpoznatiji bubnjevi

Klikni za vecu! Tumbadora (konga)— Manje upotrebljavan kubanski /Kuba/ naziv za kongu, bubanj oblika bureta na kome se svira golim rukama sa tankim kožama. Isprva pravljen od prečki od tvrdog drveta, pravi se i od fiberglasa. Ime najverovatnije potiče od ranije verzije, tambor de conga. Mada neki bubnjari koriste 5 do 6 bubnjeva, rani stil (i najrasprostranjeniji za Rumbu) je da se svira samo na jednom. Najveći se zove Tumba, a najmanji solo bubanj najvišeg tona - Quinto; između su Conga i Segundo. Najčešće, muzičar u bendu svira na jednom paru. Kao glavni instrument Rumbe, u bendove je ušao u široku upotrebu sa Son-montunom.
Klikni za vecu! Bongo — Dva međusobno spojena bubnja koji se sviraju između sviračevih kolena sa nisko-tonskom glavom na desnoj strani. Postoji šansa da im je daleko poreklo mavarski naqqarat. Sviran prstima i dlanovima, bongo može da proizvede široki spektar zvukova i ritmova. Bongocero takođe ima kravlje zvono zvano cencerro ili campana, i u toku svirke će spustiti bongo i svirati paterne na zvonu, koristeći jaku palicu udarajući je o rub i telo zvona za različite tonove. U nekim situacijama zvono se svira samo. Bongo je bio glavni bubanj u pravcima Son i Changui.
Klikni za vecu! Timbales — Doboši dobijeni od klasičnih timpana. Dva bubnja metalnih cilindara montirana na postolje uz držače za kravlja zvona, itd. svirana sa palicama nalik čavalu (i retko levim dlanom). U tradicionalnoj postavci, bubanj niskog tona je sa leve strane, mada se neki svirači timbala opredeljuju za obrnutu postavku da bi je prilagodili setu bongosa. Veći deo sviračke tehnike podrazumeva upotrebu ivica bubnja (cascara), kravlje zvono i obešenu činelu. Timbale su bili glavni bubnjevi Danzon i Charanga bendova. Danas, moderni Salsa bendovi imaće bongo, kongu i timbal, plus ručnu perkusiju – najčešće Guiro. Manja verzija timbala se zove pailas.

Ostali bubnjevi iz drugih regija

Klikni za vecu! Arará — (bubnjevi) Ceremonijalni bubnjevi, doneti u kubansku provinciju Oriente (istočna Kuba /Kuba/) od strane afrikanaca dahomeanskog porekla nakon Haitijske /Haiti/ revolucije.
Klikni za vecu! batá — (bubanj) Sakralni dvostrani bubanj nigerijskog naroda Yoruba. Itótele (središnji), Iyá (najveći) i Okónkolo (najmanji).
Bembe Bembe — Set bubnjeva afričkog porekla sa Kariba, npr. Kube /Kuba/ i Trinidada i Tobaga /Trinidad i Tobago/, napravljenih od izdubljenog palminog drveta, sa prikucanim kožama koje se podešavaju toplotom. Moderna verzija koristi kongu i chekere.
Klikni za vecu! bomba — Bubanj u obliku cevi afro-portorikanskog /Portoriko/ porekla, sličan kubanskoj /Kuba/ tumbadori (konga) mada nešto kraći.
Klikni za vecu! iyesá — Skup četiri sakralna, cilindrična, dvostrana bubnja napravljenog od ručno obrađenog kedra, koji se sviraju palicama.
  makuta — Visoki afro-kubanski bubnjevi oblika bureta, među prethodnicima kongi (tumbadori).
Klikni za vecu! yuka — Dugi cilindrični bubnjevi Bantú (tj. Kongolskog) porekla; 2. stil muzike u kome se koriste ovi bubnjevi.
Klikni za vecu! botija, botijuela— Keramička posuda koja se originalno koristila za uvoz španskog maslinovog ulja, koja se koristi za bas pratnju u sonu.
tambora — Dvostruki bubanj iz Dominikanske republike /Dominikana/, korišćen najpre u merengeu. Tambora se kači oko vrata i svira rukama i jednom palicom kojom se udara koža i drvena strana bubnja.
tambores de conga — Bubnjevi korišćeni u ranim interpretacijama kubanske /Kuba/ karnevalske muzike (conga de comparsa). U pitanju su preteče kongi.

Razne udaraljke

Klikni za vecu! atcheré — Zvečka, napravljena od metala, drveta, tikve, kokosa ili nekog drugog materijala, korišćena kao pratnja sakralnim instrumentima poput batá bubnjeva.
Klikni za vecu! cucharas — "Kašike" (bukv.) koje se često koriste u kubanskoj /Kuba/ rumbi da bi se svirali klave ili palito (palice) paterni.
Klikni za vecu! Caja (Vallenata) — Instument sličan kongi (tambora) koji se koristi u Kolumbijskoj /Kolumbija/ valjenato muzici,
Klikni za vecu! cajón — Udaraljka iz Perua /zastava/. (video)
Klikni za vecu! castanuelasKastanjete, specifični (flamenko) no poznati instrument, poreklom iz Španije.
Klikni za vecu! CowbellKravlje zvono, daje zvonak udarac metalnim štapićem, a ton zavisi od pozicije udarca po obimu zvona.
Klikni za vecu! Guacharaca — Dvodelni drveni ili metalni instrument sa izbrazdanom šupljom cevkom koja se udara i grebe viljuškom od drveta sa ugrađenim metalnim žicama. Izmislili su ga Indiji iz Kolumbije /Kolumbija/, a danas se koristi u ondašnjim žanrovima valjenato i kumbija.
Klikni za vecu! marimba — Metalni melodični instrument zvonkog tropskog zvuka koji se svira sa palicama, karakterističan za muz. stilove sa Malih Antila (npr. kalipso).
Klikni za vecu! marímbula — Velika rezonantna kutija nalik klaviru Bantú (Kongolskog) porekla, korišćenog da se doda bas zvuk u changüi stilu sona.
Klikni za vecu! pandereta — Ručna udaraljka - slična dairama samo bez zvončića - korišćena u izvedbi portorikanskih /Portoriko/ plena ritmova, često u grupama od dva ili tri.
Klikni za vecu! sartenes — Mali tiganji koje koriste conga de comparsa bendovi tokom karnevala na Kubi /Kuba/.
Klikni za vecu! Steel Pan — bukvalno prevedeno (eng.) "metalni lonac". Perkusivni instrument iz Trinidada i Tobaga /zastava/ koji se prave sečenjem velikih metalnih buradi za ulje ili sl. u koje se udara palicama, dobijajući veoma prepoznatljiv ton.

Žičani instrumenti

Bajo Sexto Bajo Sexto — Tip 12-žičane gitare koju koriste meksički čikano pevači.
Charango Charango — Instrument sa Anda napravljen od oklopa životinje armadillo (opširnije u Vodiču kroz instrumente Anda).
Havanski Tres Tres (odlomak iz našeg Rečnika) Kubanski žičani instrument proistekao iz španske gitare, sastojavši se od tri doble žice koje se sviraju okidanjem. Tres je signaturni instrument kubanskog sona.
Poreklom iz provincije Oriente (istočna Kuba /Portoriko/), originalno su ga koristili guajiros - seljaci koji su očuvali španski decima vokalni stil, ali su mu dodali afričke elemente i stvorili son - preteču današnje salse.
Venecuelanski Kuatro Cuatro (odlomak iz našeg Rečnika) Portorikanski 10-žičani instrument (sličan kubanskom tresu), razvijen iz klasične gitare.
Istoimenu muziku su na njemu svirali jibaro ruralni farmeri (uz gitaru i guiro). Ima sličan oblik kao violina, a zvuči kao nešti između 12-žične gitare i mandoline.
Seis Seis — ...

Ostali instrumenti

bandeneon bandeneon — Uska harmonika, noseći instrument u tangu. Instrument je nastao u Nemačkoj sredinom 19 veka. Danas popularan u Argentini /zastava/, Urugvaju /zastava/ i Litvaniji. Esencijalni instrument u tango ansamblima, a poreklom iz orquestas typicas nakon 1910-ih.
corneta china — Naziv za Kinesku trubu (Trompeta china) od trske kineskog porekla, koja se koristi u kubanskim karnevalskim komparsima. Došla u Havanu Kuba /Kuba/ u kolonijalno vreme i svirana na karnevalima. Iz prestonice je preneta u provinciju Oriente početkom 20. veka, gde će ostati esencijalni element stila conga santiaguera.
Klikni za vecu! fotutu — Velike morske školjke (eng. conch) korišćene kao duvaljke od strane starosedelačkih plemena pre-kolonijalne Kube /Kuba/.

Instrumenti ANDa
(link na Vodič)

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2017-04-13