"Ne-latino" žanrovi, stilovi i podpravci

- Uvid u savremenu muzikološku taksonomiju i terminologiju -

OVAJ VODIČ SE KONSTANTNO DOPUNJUJE
(vaše ideje i predlozi su dobrodošli)

Svima nama, i autoru pa čak npr. i muzikolozima, nije lako kad dođe do podela muzike na pravce (žanrove, podžanrove, stilove). Tako na pojedinim mestima na sajtu neko vreme postoji potreba da se zađe na ovu vazda "mutnu" teritoriju (jer je ne vole ni analitičari ni kritičari; a neophodna je npr. prilikom opisivanja) i da se razradi ova problematika podela – nazovimo je "muzičkom taksonomijom" (termin preuzet iz biologije, taksonomija je doktrina tj. praksa klasifikacije i podele pojmova na podkoncepte; i principi na kojima se zasnivaju) – uprkos tome što ne postoji generalno prihaćena regulativa.
Mada je nazivima ispod logično mesto u našem Rečniku, odlučili smo se da ih detaljnije obradimo ovde na posvećenoj strani, ne samo zato što se direktno ne odnose na latino. Već da bi imali i širu referentnu vrednost, jer za sada ne postoji ovakav vodič na našem govornom području (i šire!). Susrećete se sa nekim novim nazivima i shvatićete zašto i kada ih pominjemo na sajtu, i zašto smo napravili ovaj Vodič.

Za sada na sajtu u ove svrhe koristimo 2 boje za vrste podela (pravac i pravac "generalno"). Tako se prva, žuta odnosi na konkretni latino žanr ili stil (samba, rumba, salsa...) koji su istovremeno linkovi na posvećeme opisne strane. Drugom bojom (pastelno-narandžasta eng. "tangerine") smo označili ostale pravce – generalne (po pravilu apstraktne, široke tj. sveobuhvatne) podele, uklj. novije: nu jazz, lounge, worldbeat, itd.; i stare/klasičnije: jazz, soul, r'n'b, rock...)

Ima svašta...

Zbog tehničke prirode ovog teksta, neophodne preciznosti i konzistentnosti, odlučili smo da nazive pravaca pišemo: malim slovima, netranskribovano ("NE čitaj kako je napisano") i neprevedne (dakle: "trance" ne "trens"). U skladu sa današnjom "brzom" kulturom: masovne komunikacije, informativnog izobilja (već uveliko šuma) i brzine njihove promene do mere "zamućenosti"; u kojoj se ni najvispreniji ni najupućeniji od nas ne daju snaći ni pohvatati promene! Stoga, kqo što napomenusmo u uvodu, ovu stranu smatramo važnom za sve nas koji se žele ozbiljnije da se bave muzikom. To mogu biti svi oni kojima treba što egzaktniji opis predmeta rasprave: DJ-evi, muzičari, kritičari i recezenti, muz. urednici, itd. Ova strana je korisna i namenjena njima. Uzgred, sam autor se nada da će kroz ovu razradu terminologije uhvatiti pravilnosti u svrstavanju današnje muz. produkcije. Uzgred "budi mapisano", ima puno onih koji se kriju iza devize i stava "Pa što bi smo uošte svrstavali i delili nešto tako lepo poput muzike?" Odgovor: uprkos toj želji da stvari držimo prostim i intuitivno dokučivim, sama rasprostranjenost boja po ovim stranama nam govori o potrebi za dotičnom praksom raščlanjivanja muzičkih termina i kristalizacije istorije razvoja široke oblasti interesovanja kao što je muzika.

Ako je muzika kao umetnost iskrena i slobodna, poput poezije, onda 1 reč "govori 1000 slika". Odatle je izražavanje vežno svakome ko želi da opiše ono "nešto" što je, bez adekvatne izražavanja i poznavanja terminologije, neizrecivo – kao npr.: break-beat ambient samba ili slično a drugim rečima: drum'n'nass brasil chill. A možda: "downtempo funki elektro-worldbeat" pri čemu znamo da se misli na laganu elektronsku muziku sa etno-elementima i funki-bubnjem kao ritmičkom podlogom.

Osnovna razlika U TERMINOLOGIJI: Žanr i stil

12 od 120...

Dok izraze "pravac" i "pod-pravac" koristimo neodređeno, opušteno, apstraktno (ne-konkretno) i generalno; "žanr" i "stil" imaju konkretno značenje. Žanr, ne samo u muzici, opisuje i odnosi se na jedan, specifični i sebi svojstven, vid umetničkog izraza. Stil se odnosi na način na koji se ona izražava i interpretuje. Na primer (verovali ili ne, ali "tehnički" gledano) bosa nova je stil sambe – lagana džezi interpretacija Afro-Američke muzike (žanra) sambe!

Moderni trendovi i termini (aktuelni nazivi)

2-Step – Moderni žanr elektronike koji odlikuje pre svega nedostatak klasičnog nosećeg 4/4 kick bas bubanja u ritmu, i u kome se često "noga" (kick) čuje dva puta u 4/4 taktu, preskačući uobičajene takt-pozicije. Muziku odlikuju neočekivano nepravilna perkusija i veseli šareni melodični paterni.

Acid jazz – Takođe nazivan club jazz, muzički je žanr koji kombinuje: jazz, soul, funk i disco.

Big beat – Elektronski žanr sa jakim breakbeat (isprekidanim) ritmom sa ponajavljajućim sint deonicama i paternima.

Breakbeat – Elektronski žanr koji koristi često semplovane break beatovima sa starijih funk, jazz i R'n'B materijala.

Chill – Uopšteni naziv za muziku za opuštanje, mahom pozadinskog (nenametljivog) karaktera. Često vezan za stilizovanu ambijentalnu muziku.

Downtempo / Uptempo – Opisni pridev za muziku sa sporijim / bržim tempom (generalno).

Drum and bass (D'n'B) – Žanr elektronske muzike takođe poznate kao jungle, nastao u Engleskoj sredinom 1990-ih. Odlikuju ga brzi izlomljeni ritmovi sa niskim bas linijama i dubokom bas-nogom u pratnji.

Electronica – ovaj termin danas obuhvata veliki broj podžanrova novonastalih tehnološkim napredkom muz. produkcije generalno, i to u drugoj polovini XX veka, ali i sasvim novih inventivnih izraza nastalih u ovom veku. Tu su tako: techno, trance, ambient, d'n'b (drum 'n bass

Hip hop – takođe poznata i kao rap, je izuzno popularan i rasprostranjen žanr nastao u SAD, i odnosi se na stilizovanu ritmičku muziku koja prati repovanje (prepoznatljivo pevanje uz ritam nalik recitovanju).

Indie – Nezavisna produkcija. Odnosi se na etikete (izd. kuće) koje nude umetnicima autorsku nezavisnost, slobodu i gen. liberalne uslove.

Latin house – Podžanr elektronike koji kombinuje house i latino generalno, nastao poznih 1980-ih u Njujorku.

LoungeExotica, space age pop, i neki oblici lagane muzike dobijeni iz jazza i raznih drugih elemenata iz Sveta (bossa nova, swing, polinezijska muz.), popularni tokom 1950-ih i '60-ih, danas su retrogradno nazvani lounge (eng. loža). Dobrim delom je instrumentalna i nenametljiva. Ovaj pravac doživljava preporod '90-ih, ne samo zahvaljujući kreativnosti bendova Pink Martini, Nouvelle Vague i drugih, već i brojnim kompilacijama putem kojih se plasira (od kojih najpopularnija Costes serija u 15 volumena broji milionske tiraže).

Midtempo – Numere "niti brze, niti spore". Vidi iznad Down/Up-tempo.

Nu jazz – Žanr savremene elektronske muzike. Termin je nastao poznih 1990-ih da bi se nazvala rastuća muzička produkcija u kojoj se stapaju elementi jazza sa drugim muz. stilovima, kao što su: funk, soul, e-jazz, jazztronica, jazz house, phusion, neo-jazz, future jazz, jazz-hop ili electro-lounge.

Progressive – Opisni pridev za žanrove koji se menjaju i razvijaju (progresiv techno, progresiv ovo-ono...) Ljudi često prave grešku pa kažu samo "progresiv" podrazumevajući da se odnosi na njihovu omiljenu muziku, dok treba precizirati o kom žanru se radi.

Worldbeat – Nastao iz neophodnosti da se opišu novi apstraktni muz. izrazi. Tipični predstavnik je npr. britanski sastav The Fridge.

Trip hop – Jedan od podžanrova post-acid house engleske elektronske scene nastao prvom polovinom '90-ih. Rapidno mutirajući eksperimentalni talas undergrounda, poznat po imenima kao što su: Tricky, DJ Shadow, U.N.K.L.E., Coldcut, Morcheeba, Massive Attack; i etiketama: Mo'Wax, Ninja Tune, Cup of Tea i Wall of Sound. Termin je izmislila štampa da bi opisala eksperimentalnu, atmosferičnu varijantu breakbeata nastajalu uglavnom na Bristolskoj sceni.

Worldbeat – Termin za svakojaku muziku iz sveta koja ih stapa ili sadrži elemente zapadnjačke pop i rok muzike.

World music – Sveobuhvatni termin za novu produkciju raznih folk pravaca iz Sveta i njihove fuzije, koje se manifestuju spojem etno-muzičkih sadržaja i zapadnjačke pop muzike.

... predložite termin!

KlasiČni trendovi (prihvaĆeni i uticajniji ŽANROVI)

Ilustracija dela "taksonomije"
House (AllMusic enc.)

Afrobeat – Muzika popularizovana u Africi 1970-ih, u kojoj se kombinuju elemente tradicionalne muzike Gane, jazza, funka i čantovanja (pevanja reči i zvukova često nalik recitovanju). Žanr je krstio poznati nigerijski muzičar Fela Kuti.

Dub – Stil izveden iz rege muzike upotrebom tada nove studijske tehnike i multi-trakaša, i tehnikom nasnimavanja (kopiranja-preko, dabovanja, eng.: 'dubbing') i ponavljanja bas linije i perkusivnih paterna (deonica). Zahvaljujući prepoznatljivom zvuku, često se koristi uz žanrove u definiciji pravaca: electro-dub, ambient-dub ili cumbia-dub...

House – Pravac elektronske muzike originalno nastao u Čikagu, SAD početkom 1980-ih i poput rok muzike iznedrio niz danas rasprostranjenih podžanrova (techno, trance, d'n'b...) Odgovor na često pitanje za zaintersovane: pomenuti Techno je nastao u getoima Detroita, SAD; najpre kao sociološka posledica raspada automobilske industrije i ogromnog porasta nezaposlenosti i pratećeg eskapizma (setimo se '90-ih kod nas).

Folk – Tradicionalna muzika i forme proistekle iz nje tokom 20. veka.

Funk – Odavno naleteh na prostu formulu: funky + soul = funk.

Rap – Podvrsta hip hip-a sa repovanjem-recitovanjem stihova uz melodijske i ritmičke paterne.

Rok – Opšte poznat i jedan od najrasprostranjenijih žanrova; nastao 1950-ih u SAD, originalno zvan Rock and Roll (R'n'R), iz kojeg su u decenijama koje slede nastali brojni podžanrovi (npr. heavy metal i punk).

Pop – Rečju: pop-ularna muzika generalno.

Rhythm i blues – (R'n'B), često skraćeno nazivan "arenbi" kao (R&B, RnB ili R'n'B), žanr je popularne Afričko-Američke muzike nastale tokom 1940-ih. Termin je originalno korišćen od strane izdavačkih kuća da se opiše muzičko tržište usmereno na urbane Afro Amerikance, u vreme kada je postajala sve popularnija ulično, rokersko, džez muzika sa naglašenim teškim ritmom.

Soul je popularni muzički žanr začet 1950-ih i '60-ih u SAD. Kombinuje elemente afričke i gospel (crnačka horska crkvena) muzike sa r'n'b, bluz i džez američkim uticajima. Stasava i postaje popularna u SAD uglavnom među crnačkim stanovništvom; a izdavačke kuće poput Motown, Atlantic i Stax je čine dostupnom široj publici. Kako je dobijao na popularnosti, soul je imao direktan uticaj na rok pa i afričku (npr. budući afro beat) muzičku scenu.

Yoruba – Muzika Nigerije i Benina sa ekstremno razvijenom (perkusivnom) tradicijom bubnjanja, a kroz robovlasničke seobe postala najuticajnija Afrička muzika (i religiozni uticaj Santeria) u afro-latin i karipskim muzičkim stilovima. (vidi: izvod u Rečniku)

... vaše ideje, predlozi i dopune su dobrodošli !