Vodič kroz karnevale - generalno

Karnevali generalno: značaj, simbolika, etimologija, istorija i poreklo

Ova strana je posvećena karnevalima generalno - i između ostalog obijašnjava zašto su karnevali geografski koncentrisani na Mediteranu i u Latinskoj Americi.Ideju i materijal za ovaj vodič, kao dopunu Vodiču kroz karnevale Lat. Amerike, autor je dobio pripremom za uključenje na Radio Beograd 1. program jednog ponedeljka rane 2017. Ujedno shvativši da se na Guglu dobro kotiramo i za pojam "karnevali", bila šteta da pripremljene beleške propadnu.

Poreklo i etimologija

Preistorija i značenje — plemenske zajednice i iskonska simbolika godišnjeg ciklusa

Spaljivanje lutaka, prolećni / jesenji karnevali (u zavisnosti od hemisfere), maske, okupljanje i bahanalije... Šta ih čini zajedničkim? Pa i tradicija spaljivanja generalno, kao npr. na reci Gang u Indiji, vuku značenja i skoro arhetipsku dualističku simboliku promene godišnjih doba i obnove godišnjeg ciklusa koncentrisano oko proleća — ponovnog rađanja. Spaljivanje per se ima i simboliku odricanja/žrtvovanja — zarad balansa pred priželjkivanim dolazećim boljitkom.

Ceremonijalno zajedništvo i njegova proslava je u biti čoveka kao socijalnog bića uz iskonsku potrebu čoveka za okupljanjem i zajedništvom (ta energija zbog koje i dalje radije odlazimo na utakmice, kafane ili koncerte, nego da sedimo za TV-om). Pogotovo zarad razvijanja kolektivnog idetiteta grupe (u širem smislu: plemena, nekog kluba, veroispovesti...), pogotovo kad je u pitanju lokalna i međusobno uslovljena i zavisna zajednica.

Naziv?

Defile
Višebožanski defile

Ne zna se tačno te postoji više tumačenja... Da pomenemo da se ovaj fenomen pojavljivao u Sumersko doba i staro-egipatskog (svečanosti u čas boga Apisa). Ali autorima se dopalo kako ga etimolozi mahom vezuju za događaj na latinskom zvani — Carnus Navalis. U pitanju je obeležavanje kojim su stari Rimljani (najzaslužniji za "moderno formiranje" događaja) u proleće obeležavali izlazak boga Bahusa iz mora — boga vina, slavlja, od koga potiče kod nas danas čak kolokvijalno (svakodnevno) rasprostranjena reč "bahanalija" (i koju ćemo često koristiti ispod u tekstu) ili "bahato"! U njihovom stilu su se tako takođe proslavljale i "saturnalije" (zimi, kada je bog Saturn podignut) ili "lumpernalije" (u slavu pakosno zavodljivog šumskog boga Pana).

I zaista, kako su iznad pomenuti stari Rimljani to uveliko znali (bahato) obeležavati više puta godišnje: čovek je uvek bio sklon zabavi. Tačnije, osim što je Homo-sapines (svesno biće), on je takođe Homo-faber (stvaralac, zanatlija, radnik...) ili danas sve više Homo-konzumens (korisnik, potrošač...), čovek je i Homo-ludens (biće igre, zabave, proslave...)

Tradicija i istorijat

Rim i poreklo Mediteranskih karnevala

Karnevalska maškerada na Trinidadu

Kao takvu šaroliku tradiciju, Rim je ovaj fenomen rasprostro po (zbog Islama isključivo u severnom) Mediteranu. Odatle odgovor na jedno veliko pitanje: Odakle, pored Latinske Amerike, potiču brojni današnji karnevali po Sredozemnom moru: Valensija, Nica, Marsej, itd.?

Sve ovo lepo ilustratuje latinska fraza:
"Unitas in variatate - Jedinstvo u raznovrsnosti"

Sve sa brojnim paganskim elementima od kojih dominira spaljivanje lutaka, i recimo maskiranje (gde je "maškarada" /vidi sliku desno/, ne samo svojim pagansko-šamaskim poreklom, bila od značaja i pogotovo praktična u rimskim orgijama — gde nije bilo potrebe da se zna "ko koga...", i putem kojeg je homoludens koristio anonimnost u telesnim užitcima, zahvaljujući maskama, čak i na javnim mestima. Priznajmo da čak i na najtvrdokornije od nas pomisao na ove (opet ta reč:) bahanalije čini razdraganim i podstiče maštu; prirodno i razmuljivo... Pa da! Zapitajmo se oko porekla maskenbala.

Ovakva okupljanja (u vidu povorki i kolektivnog slavlja) propraćena muzikom, marševima i defileima, i iznad pomenutom velikom dozom slobodnog i nekontrolisanog ponašanja, nisu mogla opstati nakon pada Rimskog carstva i dolaska monoteističkog mračnog Srednjeg veka. Makar ne kao takva, ali su dobile novu formu i opstale kao hrišćanski praznični defilei; koji se i danas slave sve sa (ponekad nalik špicastim KKK) maskama i simboličnim nošenjem figura Bogorodice ili svetog kovčega, pepelnicu (ili "sredu").

Islam nije podsticao ovakvu formu zabave ni defiliranja na čelu sa Otomanskim carstvom. A prethodno možda (prim. auto.: neprovereno) ni pravoslavna Vizantijska crkva. Da u tom kontekstu konstatujemo da je ovo bio "subverzivni element" od koga je "vlast" (države ili crkve) uvek zebla i prezala. Ovaj "slobodarski" fenomen, bio je humus i kompost za previranje, okupljanje i pobune koje bi, eventualno i nekontrolisano, rezultiralo revolucijom. Stoga i odatle toliki animozitet vladajućih institucija nokon (bahatog) Starog veka. Tu postoji analogija sa tangom koji je bio zabranjivan).

Istoriju na stranu, dobili smo tako zanimljivu kombinaciju religioznih i (post-)paganskih elemenata koja nas (brodovima) odvodi u sledeće poglavlje...

Odlazak karnevala u Latinsku Ameriku

Kao tzv. "latinitet" karnevale su kao pojavu prekookeanski moreplovci i kolonisti preneli na Novi kontinent. Kad dodamo tome naknadnu mešavinu sa religioznim tradicijama i elementima koje su nužno potom sa sobom doneli robovi iz Afrike (ništa drugo nisu okovani mogli da ni da nose do duhovnih vrednosti), dobićemo još zanimljiviju i etnološki kopleksniju kombinaciju uticaja, tako specifičnu za "melting-pot" kao što je Latinska Amerika (multukultiralno manifestovan i u muzičkim žanrovima i plesovima). U našem Rečniku termina često navodimo pojmove vezane za karnevale (npr.: karnabal, afoxe...) A mesto grčko-rimskih "mnogoboških lutaka" su iz Afrike zauzele su Oriše, božanstva panteističke religije zvane Santeria, kako u Brazilu /zastava Brazila/ tako i širom Kariba.

Karnevali danas

Iz navedenog u prethodna dva poglavlja jasno je odakle danas velika rasprostranjenost karnevala na Mediteranu i u Latinskoj Americi. Vremenom, menjao se višeslojni karakter karnevala i to kroz razne vrste mešavina, kao što su: kultura, tradicija, društvo, religija, umetnost, itd. Od potonjeg je uzevši i savremene tokove, kao što je ekspanzija konzumerizma i (pogotovo u XX veku) medija, poslednjih vek, vek i po, većina karnevala postala muzički orijentisana. Neretko pak propraćena religioznim elementima poput pomenutih Oriša.

Kao briljantni primer pomenutih ekspanzija i globalizacijskih tredova modernog doba i XXI veka, uzmimo svima poznati Karneval u Riju, koji je postao ekskluzivni i komercijalno prestižni hiper-cirkus. Osim što je obavezna turistička destinacija, u kojoj zapošljava hiljade radnika preko cele godine. U njemu se promovišu latino-muzički hitovi i "setuju" modni trendovi, a kroz produkciju angažuju najbolji svetski modni kreatori i vizuelni dizajneri! Detaljni pregled o današnjim karnevalima u Latinskoj Americi možete videti u našem Vodiču kroz karnevale L. A. u kome smo ovaj fenomen prešli širom pomenute.

Zahvaljujem na pomoći ocu Trivi Inđiću i podršci u vidu odvojenog vremenu i beleškama koje je sakupio i na osnovu kojih, zajedno sa svojim, je sročen ovaj mali ali korisni tekst.

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2017-03-14