Regionalni vodič kroz muziku Latinske Amerike


Brazil


(geografski i istorijski detalji)

Brazil je zemlja u kojoj su ogromna geografska prostranstva išarana istom takvom muzičkom raznolikošću. Svakako da su Samba i Bossa Nova poznati širom sveta, ali postoji još mnogo muzičkih stilova takođe vrednih istraživanja. Samba može značiti puno stvari u Brazilu /Drzave: Brazil/. Tako postoje sambas de enredo, tematske pesme sa parada na Karnevalu u Riu koje sadrže velike udaračke sekcije ili marširajuće batukade sa stotinama pevača i plesača iz escolas de samba (škola sambe). Ipak, većina snimaka spada u samba-cancăo tj. samba-pesmu, najbolje predstavljene od strane eminentnih pevača iz samba škola poput Martinho Da Vila, Beth Carvalho, Paulinho da Viola, Clara Nunes i drugih, koji snimaju u studijima sa istim udaračkim instrumentima (ali manje njih!) i dodaju druge instrumente, poput gitare sa sedam žica cavaquinho (nalik ukelele-u) i generalno upražnjavaju sofisticiranije aranžmane. Naravno, samba ritam čini osnovu većine stilova brazilske muzike i mnogi popularni pevači je drže u svom repertoaru, ali iznad navedeni umetnici izvode sambu - da kažemo - ekskluzivno.

Astrud GilbertoKada su brazilski muzičari, kao što su kompozitor Antonio Carlos Jobim i gitarista Joao Gilberto čuli "cool jazz" u SAD poznih 1950-ih i prilagodili ga laganijem i sinkopiranom samba ritmu na gitari, rezultat je bio refleksivna, romantična muzika nazvana Bossa Nova. Poput većine popularne brazilske muzike, izvršila je trajni uticaj na džez muzičare širom sveta (npr. Cal Tjader i dr.) Najplodniji i najpoznatiji kompozitor bossa nove bio je naravno Antonio Carlos Jobim. Antonio Carlos JobimSaradnja između Joao Gilberto-a i Sten Getz-a, zajedno sa Astrud Gilberto i Antonio Carlos Jobim-om, urodila je albumom Getz/Gilberto iz 1964 (sa hit singlom Girl From Ipanema) koji je bosu proneo širom sveta. Sergio Mandes je tokom 60-ih nastavio to širenje sa Brazil '66, i ponovo se pojavio devedesetih sa snimcima koji su otišli dalje od bossa nove. Dokaz o trajnom šarmu bossa nove je kompilacija Red Hot + Rio na kojoj internacionalne pop zvezde Sting, David Byrne, George Michael i drugi poštovaoci ovog mekog zvuka izvode izrazito moderne interpretacije tih divnih numera mahom iz šezdesetih. Bossa nova je i danas veoma živa ne samo u Brazilu /Drzave: Brazil/, a jedna od omiljenijih pevačica je Rosa Passos. Ali postoji i nepregledno more drugih. (Pogledajte biografije nekih od umetnika pod bosa nova u biografijama).

Chico BarqueKasnih 60-ih, muzički uticaji van Brazila /Drzave: Brazil/ poput Rocka imali su svoj uticaj na Brazilsku muziku i muzičare koji su, ostajući verni domaćim ritmovima i stilovima, zadovoljno eksperimentisali sa novim stilovima i instrumentacijom. Tako je brazilska popularna muzika počela da se razvija u divni hibrid sambe, bossa nove, jazza, rocka i regionalne tradicionalne muzike. Termin koji je obuhvatio sve ove stilove je MPB (skraćeno od Musica Popular Brasiliera). Prve zvezde MPB-a pojavile su se za vreme vladine političke represije i ponekad su bile predmet cenzure, pa čak i progona. Među njih svrstavamo pevače-kompozitore kao što su Chico Buarque, Caetano Veloso i Gilberto Gil (današnjeg ministra kulture). Chico Buarque je pevač, kompozitor, i njegova muzika je pod jakim uticajem sambe. Stihovi Caetana Velosa vrlo su poetični i njegova muzika stalno širi muzičke granice u Brazilu /Drzave: Brazil/. Obožava ga nekoliko generacija slušaoca ne samo u Brazilu /Drzave: Brazil/ već i širom sveta. Pevač Milton Nascimento ima još jedan prepoznatljiv stil sa delimičnim uticajem kolonijalne oblasti iz koje dolazi, regiona Minas Geraes, i ima glasovni opseg i dubinu osećanja u svojoj muzici koja prevazilazi jezičke barijere. Muzika Ivan Lins-a i Djavan-a ima pop/jazz osećaj. Jorge Ben i posebno Gilberto Gil imaju dosta afričkih elemenata u svojoj muzici. Ženski vokali Maria Bethania, Gal Costa i Simone sjajni su interpretatori pomenutih kompozitora i drugih. Ipak, pokojna Elis Regina često je predstavljana kao najbolji brazilski ženski vokal svih vremena. Danas u Brazilu /Drzave: Brazil/ postoji puno dobrih MPB umetnika. Tu je takođe i nova generacija brazilskih pop-zvezda koje vredi čuti, poput pevačice Marise Monte.

Severoistočni Brazil /Drzave: Brazil/ ima muzičku tradiciju zasnovanu na harmonici praćenoj od strane zabumba bubnja i triangla. Ova muzika se širila po Brazilu /Drzave: Brazil/ tako što su radnici sa severa bežavši od gladi i siromaštva migrirali na poslove na jug zemlje. Nju je tokom 1940-ih popularizovao Luiz Gonzaga, čiji je hit Asa Branca postao lokalna antema. Hit Baiăo koristi jedan od mnogih ritmova ovakve plesne muzike nazvane Forró. Ove pesme napisane su u počast Luiza Gonzaga od strane njegovog sina Gonzaguinha. Muzika sa 'nordeste' takođe se ističe u izrazu MPB umetnika kao što su Elba Ramalho, Alceu Valenca i Geraldo Azvedo.

U severoistočnom Brazilu /Drzave: Brazil/ takođe se nalazi oblast Bahia, kolevka mnogih afričkih tradicija u brazilskoj muzici. Najzastupljeniji stilovi u Baiji (severoistočni Brazil /Drzave: Brazil/) su oni izrasli iz ondašnjih karnevala: Bloco Afro (mnogobrojni bubnjevi i vokali, poput grupe Olodum) i Afoxe; i muzički hibrid nastao iz dva stila nazvan Samba-reggae. Mnogi umetnici iz Baije (Margareth Menezes, Timbalada, Daniela Mercury, Carlinhos Brown) mešaju navedene stilove.

Brazil takođe ima divnu instrumentalnu muziku. Najrasrostranjenija takva muzika je Choro koji zvuči kao regtajm sa samba ritmom. Instrumentacija često podrazumeva mandolinu (kao u snimcima Jacob do Bandolima), flautu ili klarinet (Paolo Moura), gitaru ili pandeiro (nalik dairama). U Brazilu /Drzave: Brazil/ takođe postoji mnogo umetnika koji prevashodno sviraju instrumentalnu muziku koja može imati klasične i džez uticaje, kao i bilo koj broj brazilskih stilova. Verovatno najpoznatiji od njih su multi-instrumentalisti i kompozitori: Egberto Gismonti i Hermeto Pascoal. Takođe, neko ne može pričati o instrumentalistima a da ne pomene makar neke od mnogih sjajnih brazilskih gitarista, npr. Baden Powell i Rafael Rabello.

Krajem '90-ih i tokom 2000, savremeno studijski formirani brazilski ritmovi i harmonije dobijaju novu ulogu u modernoj lounge produkciji, koja se kao samostalni stil dobrano izdvojila upravo zahvaljujući njihovoj upotrebi. Mlađa generacija muzičkih evropskih producenata i DJ-eva kao što su Reiner Truby, Uwe Schmidt i Gerardo Frisina potpuno su posvećeni savremenom brazilski-inspirisanom zvuku. Konkretnije, o tzv. 'electro-bossi' ili 'brazilelectru' možete više pročitati u Vodiču kroz savremenu produkciju.

Argentina i Urugvaj

Argentina Urugvaj
(geografski i istorijski detalji: Argentina, Urugvaj)

Argentina ima više muzičkih stilova i tradicija, ali teško da je neka od njih poznata kao Tango, strastven i muzički elegantan. Tipični tango orkestar obično sadrži bandoneon (vrsta harmonike), violinu, klavir i kontrabas. Ponekad se koriste i gitare. Pevač Carlos Gardel je 1930-ih učinio Tango poznatim širom sveta. Sada pokojni bandeonista i kompozitor Astor Piazzolla je pokrenuo novi stil Tanga (naravno, ne bez otpora od strane tradicionalista). U mnogim njegovim Nuevo Tango numerama osećaju se uticaji džeza i moderne klasike. Danas je Tango izuzetno rasprostranjena muzika, pevana ili svirana, u modernoj ili tradicionalnoj formi. Istoimeni ples, danas se slobodno može reći, postao je rasprostranjeniji od muzike, jer u sebi nosi svojstvenu težinu ljubavnoj strasti, erotike, tragedije, poleta i mizerije.

Sve argentinske folk muzičke tradicije dobro interpretira kant autorka Mercedes Sosa, a pored toga i folk tradicije širom Latinske Amerike. Argentina /Drzave: Argentina/ takođe ima jaku rock scenu sa bendovima poput Los Fabulosos Cadillacs i pevačima-kompozitorima kao što je Fito Paez.

Muzika Urugvaja /Drzave: Urugvaj/ deli puno toga sa svojim susedom s druge strane Rio de la Plata - Argentinom /Drzave: Argentina/. Ipak, postoji jedna vrsta muzike jedinstvena za Urugvaj /Drzave: Argentina/, a to je Candomble. U modernijem kontekstu izvodi je Ruben Rada.

Andi: Bolivija, Čile, Peru i Ekvador

Bolivija Chile Peru Ekvador
(geografske i istorijske generalije: Bolivija, Čile, Peru, Ekvador)

Dobar deo južnoameričkih država povezan je dugačkim lancem planina zvanim Andes Cordillera. Duž te oblasti živeli su Inke, Ajmare i ostali domaći narodi. Njihova muzika, poput samih planina, poseduje drevni, mistični kvalitet, pogotovu otelotvoren u flautama i panovim frulama poznatim kao quenas i zampońas. Španska osvajanja donela su gitaru i harfu, dok je oklop životinje armadillo postao materijal za mali instrument nalik mandolini zvani charango (ne mešati sa kubanskim vrstom ansambla charanga). Inti-IllimaniDolazak pokreta Nueva Cancion (Nova pesma) kasnih 1960-ih, ponovno je oživeo tradicionalnu muziku Anda i ubrizgao joj tekstove koji su se bavili tadašnjim problemima (diktature u Čileu /Drzave: Chile/ i Argentini /Drzave: Argentina/ brutalno su potiskivale demokratiju, pri čemu su muzičari često bivali prognani, ili kao u slučaju poznatog Victora Jara, čak mučeni do smrti). Danas su najpoznatiji primeri muzike Anda veterani iz te ere - čileanski ansambl Inti-Illimani (slika levo). Oni su snimali tradicionalnu muziku, Novu pesmu, i originalne kompozicije koristeći tradicionalne instrumente iz cele Latinske Amerike. Još jedan muzički stil koji doživljava preporod u Peruu /zastava/ dolazi sa obale i potiče od potomaka afričkih robova. U pitanju je divna ritmična muzika zvana Lando, čiji je dobar predstavnik pevačica Susana Baca.

O muzici Anda i instrumentima možete saznati u posvećenom Vodiču.

Kolumbija

Kolumbija
(geografski i istorijski detalji)

Carlos VivesKolumbija /Drzave: Kolumbija/ se takođe nalazi u oblasti Kordiljera (Anda) i deli mnoge muzičke tradicije sa svojim planinskim komšijama, ali takođe i sa svojom karipskom obalom gde svakako dominiraju afrički uticaji. Najpoznatija kolumbijska muzika je crnačka muzika sa obale zvana Cumbia.

Nešto skorije, pevač Carlos Vives (sa slike) popularizovao je divnu muziku zasnovanu na harmonici nastalu u dolinama istočne Kolumbije zvanu Vallenato. Njegov rock/vallenato stilski presek je fantastičan i održava tradiciju vallenato-a živom među mladim kolumbijcima. Kao i sa ostalim zemljama u regionu, i u Kolumbiji /Drzave: Kolumbija/ je plodno tlo za salsu. Ovoga puta sa umetnicima poput Joe Arroyo, Groupo Niche i dr. koji su slušani širom Kariba.

Venecuela

Venecuela
(geografski i istorijski detalji)

GurrufioVenecuelanski kuatroVenecuela, poput Kolumbije /Drzave: Kolumbija/, deli muzičke uticaje sa Kariba i južnoameričkog kontinenta. Na ravnicama u kontinentalnom delu zemlje, postoji Musica llanera sa cuatro venezolono - malom, četvorožičnom gitarom na kojoj se svira 6/8 jaropo ritam sa marakasima (nalik zvečkama) uz: arpa llanera (harfu), flautu, mandolinu ili pak svo troje. Na severoistočnoj obali dominira ritam zvani Merengue (koji nije isti kao istoimeni ritam iz Dominikanske republike /Drzave: Dominikanska republika/) koji drži 3/4 ili 6/8 preovlađujući takt venecuelanske muzike ali sa različitim tambores bubnjevima. Gurrufio (na slici) je jedan od najboljih instrumentalnih ansambla koji izvode venecuelansku folk muziku. Još jedna omiljena zvezda iz Venecuele /Drzave: Venecuela/ je kant autorka Soledad Bravo koja peva sve: od venecuelanske folk muzike preko Nueva cancion pa do Salse (proslavila se hitom El Comandante Che Guevara). Salsa je veoma popularna u Venecueli /Drzave: Venecuela/ i jedan od dugotrajnih predstavnika ovog žanra je Oscar D'Leon.

Kuba

Kuba
(geografski i istorijski detalji)

Za jedno ostrvo u Karibima, Kuba /Drzave: Kuba/ je izvršila neverovatan uticaj na ceo svet. Tamo pronalazimo korene salse, latin jazza i romantičnog bolera. Većina onoga što amerikanci znaju kao "Kubansku muziku" je tamo došlo preko kubanskih muzičara koji su svirali u Njujorku 30-ih, 40-ih, 50-ih u bendovima kojima su rukovodili Machito, Mario Bauza i drugi. Kubanska revolucija 1959-te i njome prouzrokovane trgovačke sankcije SAD dovele su do cunamija portorikanske i kubanske imigracije u Njujork i Majami koje su taj zvuk održale u životu prilagođavajući ga američkim ušima. Najistaknutija muzika koja je bila pod uticajem novog urbanog okruženja postala je poznata pod imenom Salsa (pročitajte naš kratki tekst o Fania Records) U medjuvremenu, na Ostrvu (Kubi /Drzave: Kuba/), muzika je nastavila da evoluira sama, sa novom generacijom muzičara koji su nastavili sa apsorbcijom muzičkih uticaja iz spoljnog sveta. U toku poslednjih par decenija, autentična kubanska muzika dosegla je ponovo popularnost zahvaljujući trudu raznih avanturističkih izdavačkih kuća. Na žalost, kada amerikanci pričaju o kubanskoj muzici, uglavnom se osvrću na muziku sa Ostrva, ali takođe uključuju i muziku koju su napravili kubanski eks-državljani u Americi (pre svega salsa, u Njujorku i Majamiju). Nije bez veze salsa uvodna numera za Seks i grad.

Son je reč koja obuhvata najveći deo kubanske muzike. Podrazumeva stil pevanja i plesanja, i služi kao osnova za ostale stilove kubanske muzike. Naši standardi kategorizacije podrazumevaju tradicionalne grupe koje potiču od 20-ih do sada, a čija instrumentacija uglavnom sadrži Tres (kubanska gitara sa duplim žicama koje svira ritmičke apreggios), bongose (slika) Bongosi i klave (dva kratke drvene palice koje proizvode glavni "puls" u praktično svoj kubanskoj muzici), kao i gitaru, kontrabas i vokale. Poznati snimci Ry Cooder-a i starih sonerosa poznatih kao Buena Vista Social Club odličan su primer tradicionalnog sona. Još jedan tradicionalan žanr je rumba, afrički stil pevanja i sviranja bubnja. Los Munequitos de Matanza su najpoznatiji od grupa koje su nastavile tu tradiciju. Ipak, još jedna starija tradicija u kubanskoj muzici je danzon, koja je više bila inspirisana klasičnom muzikom od sona, ali ništa manje ni afričkim ritmičkim elementima. Bend koji je izvodio danzon je postao poznat kao charanga bend. Charange su se sastojale od flaute, violine, basa, pailas ili timbales (kreolski timpani) i grebutaljke zvane Guiro, takođe su svirali Ča-ča-ča i Son. Najistrajnija kubanska charanga bio je bend Orquesta Aragon. Još jedan sjajan čaranga je Orquesta del Manzanillo.

Los Van Van40-ih godina se iz sona i čarangi razvio još jedan stil: conga bubnjevi i limeni instrumenti dodati su za jači zvuk - mambo. Muzičari koji su pripadali ovom stilu su: Tresero Arsenio Rodriguez, frontmen Arkano-a, Beny More i basista Cachao čiji su improvizujući džem sešni, ili descargas (čitaj: svirke, eng."discharge"), 50-ih godina imali ogroman uticaj na afrokubanski džez i grupe poput Irakere, čiji su članovi bili Papuito D'Rivera, Chucho Valdes i Arturo Sandoval. Svi prethodno pomenuti stilovi deo su miksa u savremenoj kubanskoj muzici. Termin salsa je kovanica koju su smislili hispanikosi (latinerosi) iz SAD kako bi opisali smešu karipskih stilova i nacionalnih osobenosti u sopstvenoj varijanti muzike. Iako ga ceo svet koristi kako bi kategorizovao i današnje kubanske plesne bendove; on se sam ipak ne upotrebljava toliko na Kubi /zastava/. Jedan od najpopularnijih salsa bendova na Kubi proteklih godina je Los Van Van koji svoju muziku zovu songo. Takođe veoma popularan kubanski bend je NG La Banda.

Celia

Još jedan muzički stil koji je izrastao iz tradicije sona i iz ideala kubanske revolucije tokom 60-ih bio je neuva trova (vidi iznad: Nueva Cancion pod Andi). U ovoj muzici su tekstovi naglašeni podjednako kao muzika, a umetnike kao što su Silvia Rodriguez i Pablo Milanes je obožavala publika širom Latinske Amerike zbog njihovih tekstova. U ovom momentu treba da pomenemo izdanje Cuba: I'm Time (Blue Jackel Entertainment) koje je sjajan pregled svega do sada rečenog o kubanskoj muzici. Takođe treba pomenuti da postoji nekoliko značajnih umetnika kubanskog porekla koji sada žive u Americi, posebno Majamiju, među kojima su: Gloria Estefan, Willie Chirino, i skorašnji pridošlica sa Ostrva, Albita, koja je sa sobom donela Guajiru - tradicionalni stil pevanja. To su dobri primeri aktualenog "Majami zvuka" odnosno kubanske muzike u egzilu. I naravno najverovatnije jedna od najpriznatijih pevačica na svetu, Celia Cruz (sa slike), je provela pola svoje karijere na Kubi /Drzave: Kuba/ a pola u SAD.

Kroz pomenuti prijekat Buena Vista Social Club i tradicionalne son i rumbu, kubanska muzika generalno i zajedno sa njom salsa globalno već zahuktana po svetskim plesnim podijumima, dobija još na mahu. Zajedno sa prelomnim uticajem novih medija (za prenos zvuka se, pored TV-a i radija, koriste: CD i Internet) oko početka novog veka se desio i globalna plesna revolucija koja nije viđena stotinak godina, još od prvog širenja salonskih plesova uživo i po kućama uz radio. U pandanu "Salsa spašava svet" ima istine. Muzički urednik BBC radija i jedan od najuticajnih muzičkih "DJ čvorišta", Gilles Peterson, ljubitelj kvalitetne muzike generalno time i latino zvuka je, pored brazilske (Da Hora i Back in Brazil) obradio i posebno na drugom "obijasnio" odnos savremene produkcije prema klasičnoj na dve logički spojene celine, albumima: Gilles Petersons Presents Havana Cultura Band i Gilles Petersons Havana Band Remixed.

Poslednje decenije, srazmerno porastu produkcije i globalnoj popularnosti, dolazi i do žanrovskih promena. Te su među mlađom publikom važno mesto zauzeli moderni stilovi nastali iz pomenutih žanrova: salse, nueva trove, kubanskoh džeza, itd. "premazani" fankom i diskom nazvani: timba, kubanski hiphop (cubaton, regeton), casino/rueda i afro-kubanski hibridi (kao što je mozambik).

Portoriko

puertorico
(geografski i istorijski detalji)

Postoji pesma koja kaže da su Puerto Rico tj. Portoriko /Drzave: Portoriko/ (bogata luka) i Kuba /Drzave: Kuba/ "dva krila jedne ptice" (pogledajte samo zastave u kolornom kontrastu!). Svakako je istina da su ostrva i te kako delila muziku među sobom mnogo godina. Salsa koja dominira portorikanskim radijima ima mnoge svoje korene prvenstveno na Kubi /Drzave: Kuba/. Bilo kako bilo, Puerto Rico /Drzave: Kuba/ ima neke prepoznatiljive muzičke tradicije i instrumente: bomba i plena. Bomba je više afrička, a plena je poreklom više španska i dominira na jugu. Plena i drugi stilovi, kao danza, su se obično izodili na malim desetožičnim gitarama koje se zovu Cuatro (verovatno su jednom imale četiri duple žice na mestu pet današnjih). Ovaj instrument divno zvuči u rukama virtuoza kao što je Yomo Toro. Primera radi, bend koji svira i bombu i plenu je Los Pleneros de la 21. Naravno, najpopularnija muzika u Puerto Ricu /Drzave: Portoriko/ danas je Salsa koja ne samo da ima korene u bombi i pleni nego isto tako i u kubanskoj muzici. Ova brza muzika nastala je kao posledica kulturnog stapanja latinskih imigranstkih zajednica (portorikanci, kubanci i dominikanci) u Njujorku, od kada se takođe raširila preko celih Kariba do ostalih delova Latinske Amerike. Salsa bend koji je baziran na samom ostrvu je El Gran Combo. Tito PuenteU Njujorku je timbalero i vođa benda portorikanskog porekla Tito Puente odigrao suštinsku ulogu u mnogobrojnim muzičkim žanrovima od mamba do salse. Pijanista Eddie Palmieri je uneo nove džez harmonije i jači urbani zvuk trombona u salsu. On je skoro predstavio najbolju žensku pevačicu ovog žanra još od "kraljice salse" Celie CruzLa India-u. Pevač i trombonista Willie Colon i pevač Ruben Blades iz Paname /Drzave: Kuba/ uveli su socijalno svesne stihove kao i inovativne aranžmane u salsa muziku. Tokom 90-ih salsa je muzički pretrpela neke promene zbog svoje rastuće popularnosti tako što je skrenula u formulisane aranžmane. Ipak, postoji nova generacija velikih pevača i stvar se razvija uzbudljivim tempom.
Svakako treba pomenuti da su za razliku od folk muzike, mnogi salsa bendovi sastavljeni od državljana različitih zemalja, što je rezultat multi-etničkog (inter-kulturalnog) okruženja. Za razliku od zemljaka u SAD, Jibaro gorštaci imaju svoje varijacije istoimene muzike seis španskog uticaja i aguinaldo koji sviraju za Božić.

Dominikanska Republika


(geografski i istorijski detalji)

Johnny VenturaDominikanska Republika je poznata po dva muzička stila koja su poznata širom Kariba (naročito Puerto Rico tj. Portoriko /Drzave: Portoriko/) i Latinske Amerike: Merengue (merenge) i Bachata (baćata). Merenge je brzo-pulsirajuća plesna muzika koja u svojoj tradicionalnoj formi sadrži harmoniku, ali su je u novijim orkestrima zamenile horne. Savremeni merenge možemo čuti od popularnih izvođača kao što je Johnny Ventura (desno), na raznim kompilacijama. Predstavnik ruralnog Merengue tipico je harmonikaš Francisco Ullola.

Bachata je romantičnija plesna muzika koja je poslednjih godina popularizovana od strane zvezde u usponu Juan Luis Guerra, koji je u svoje tekstove i aranžmane Merenge i Baćate uneo više nežnosti i inovacije.

Za ljubitelje savremenog zvuka, tu je i rasprostranjen i priznat pravac merenhouse (skr. od: merengue house)!

Jamajka


(geografski i istorijski detalji)

Burning Spear40-ih je na Jamajci /Drzave: Jamajka/ isplovio u biti ruralan muzički pravac Mento - kao ishod mešavine tradicionalnih ritmova, među kojima su bile i plantažne pesme. Nakon II svetskog rata, u klubovima i hotelima sviraju veliki bendovi pod uticajem Kalipsa i kubanskih instrumentacija. Početkom 50-ih godina, Mento biva svrgnut od strane Rhythm'n'Blues-a (R'n'B). Plesne večeri (zvane Plavim plesovima) organizuju se u odvojenim regionima Ostrva i u getoima velikog Kingstona. Sa svojim Sound sistemima (termin koji označava kompletnu opremu za koncerte koja se prenosi kamionima, i koji je danas u širokoj upotrebi), ondašnji DJ-evi (disk džokeji) Clement Coxsone Dodd, Duke Reid (The Trojan) i King Tubby puštaju najvrelije američke hitove.

I dok je amerikom vladao rock'n'roll, u Kingstonu su se otvorili studiji u kojima su se snimale starinske interpretacije Menta, između ostalih pravaca. U principu, oni su imitirali R'n'B pevanje, i potom, oko sredine 60-ih, pojavio se novi stil koji je obeležen backbeat-ovima (sporim tempom), koji je dobio ime Ska. Generalno, velika imena Ska muzike potekla su u getoima Kingstona, poput Skalites. Po prvi put u istoriji jamajkanske muzike siromašni su dobili reč....

Tako su postavljeni temelji za pravac koji će obeležiti čitavu jednu epohu - Rege. Muziku koja se danas broji u najtiražnije svetske produkcije (poput repa, recimo). Interesantno je kako je i ova muzika našla mesto na sajtu, i kako se poput Tanga, ne stapa olako u standardni latino zvuk na kakav smo navikli. LatiNet je sajt o svim žanrovima latino-američke muzike generalno i bez ograničavanja.

Krajem 1970-ih do danas razvija se Dub, novim studijskim tehnikama pod-stilzovani rege. Danas već decenijama izdvojeni žanr originalno je nasto kao "prirodna" reakcija na novu studijsku tehnologiju 'nasnimavanja' (eng. dubbing). Od kumova Lee Scratch Perryja, preko Mad Professora i Fullmoon Scientist, do danas kulminirajućih Moonlight Dub Xperiment.

Meksiko


(geografski i istorijski detalji)

Ova velika zemlja poseduje veliku raznolikost muzičke tradicije i stilova. Muzika Mariachi-ja sa svojim trubama i violinama je verovatno najpoznatija van granica Meksika /Drzave: Maksiko/. Takođe postoje mnogi regionalni folk stilovi:

  • Son Jarocho sa obale Vera Cruza koji uglavnom sadrži harfu (čuvena La Bamba je originalno pripadala ovom stilu);
  • Son Huasteco, gudačka tradicija iz severoistočnog Meksika /Drzave: Maksiko/;
  • Corridos i Rancheras, žanrovi su iz severnog Meksika /Drzave: Maksiko/.

Los Folkloristas je grupa koja je dugo bila posvećena ovim folk stilovima i, u novije vreme, Chicano rok grupa Los Lobos koja je snimila pan-meksikanski album muzike sa kojom su odrasli, pod imenom La Pistola y El Corazon koji je rezultirao jednim sjajnim uvodom u meksičku folk muziku. Izdavačka kuća Mexican Corazon posvetila se snimanju tradicionalne muzike kako u Meksiku /Drzave: Maksiko/ tako i na Kubi /Drzave: Kuba/, i ima dobru kompilaciju meksičke i kubanske muzike pod imenom From The Heart.
Pored navedenih muzičkih pravaca u Meksiku postoji i interesantna rok scena.
Flaco Jimenez I dok Bolero može imati korene u Kubi /Drzave: Kuba/, iz Meksika /Drzave: Maksiko/ dolaze neki od najvećih tekstopisaca ove romantične muzike, kao i vokalni trios romantiocos.

Konačno, značajna je i muzika meksikanaca koji žive u Teksasu. Ta Tex-Mex muzička kultura sadrži stilove Conjunto /Norteño i Tejano i. U svim tim stilovima se kao instrument uobičajeno koristi harmonika. Postoji veliki broj muzičara koji zastupaju ove stilove, a ovde čemo pomenuti harmonikaša Flaco Jimenez, i manje poznatog ali neverovatnog Steve Jordan-a.

Centralna Amerika – Panama, Costa Rica, Nicaragua, Honduras, El Salvador, Guatemala

panama kostarika Nikaragva honduras salvador Guatemala
(za geografske i istorijske detalje kliknite na zastavu države!)

Ruben BladesMuzički gledano, svi ovi prostori ne poseduju neki novi, posebni stil. U svima njima dominira kombinacija nekih od navedenih stilova, otelotvorena u onome što nazivamo Karipski uticaj. Svakako da i tamo postoje talenti svetskog renomea kao što je salsa pevač Ruben Blades. Inače salsa je najrasprostranjeniji latino žanr u regionu pa i u celom svetu; što ne znači da ćemo je na sajtu tretirati kao kvalitetniju.

 

 

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2017-04-23