RUMBA
  MUZIKA

Slušate numeru: Nana Mouskouri - Besame Mucho

Počeci Rumbe kao muzičkog stila podjednako su ukorenjeni u komercijalizmu i u kulturalnoj razmeni. Kada je prohibicija učinila prodaju alkohola nezakonitom u SAD, američki mafijaši su putovali južno do Kube /zastava/ da bi postavili krijumčarske operacije i turističke destinacije poput noćnih klubova, hotela i kazina na noge. Podržani generalom Mačadom - "predsednikom hiljadu ubica" - okolina Havane je postala dom za svetski poznate klubove poput Tropicane i glavna destinacija za bogate amerikance koji su želeli da pobegnu od sumorne atmosfere nazad u domovini. Rezultirajući upliv posetilaca iz SAD pomogao je da se stvori strasna potreba za kubanskom muzikom i u SAD kada su se turisti vraćali kući dok su im vibrirajući latino zvuci još uvek odzvanjali u ušima. Klubovi u Njujorku i holivudski producenti, koji su se obogatili na ovom trendu, ipak su se bojali tamnoputih svirača i kompleksnih ritmova autentičnih Son i Rumba bendova sa Ostrva, i umesto njih promovisali Big Band hibrid koji su smislili muzičari poput Xavier Cugata iz Los Andjelesa. Ova muzika, iako je najčešće delila ime sa Rumbom, imala je malo toga zajedničkog sa muzikom koja potiče iz crnačkih predgrađa Havane i drugih gradova. Naziv Rumba bilo je efikasan način da se stvori iluzija egzotičnih i uzbudljivih slika koja će se prodavati američkoj publici, mada je i autentična Rumba prolazila kroz promene kako je nova generacija muzičara prihvatala zapadnjačke instrumente poput klavira i kontrabasa u naporu da zvuči što manje folk i etnički. Ovo ime je bilo naširoko primenjivano, iako su mnogi originalni Rumba hitovi, poput Don Azpiazu-vog aranžmana Moises Simón-ove pesme El Manciero, zapravo bili Son.

Ritam folk muzike je dao Rumbi odskočnu tačku, ali su joj Cugat-ovi pan-latinski uticaji i sving bendovi Njujorka dali rapidno evoluirajući zvuk koji je skoro momentalno postao svetska zabava. Havana je postala poznati kulturni centar, ali su mnogi tamošnji bendovi znali odakle dolazi novac i dali sebi imena poput Happy Happy i Swing Havana da bi povećali svoj komercijalni rejting. I Majami i Njujork su postali centri Rumba ludila (eng. Craze) - gde je njujorška Rumba primala signale od Big bendova i njihovih vođa iz Majamija, gde je Desi Arnaz ubacio nove elemente kao što su konge i karnevalski linijski plesovi (tradicionalni rumba plesovi bili su suviše teški za učenje nekubancima) da bi stvorio muziku koja je još zaraznija i manje komplikovana od Rumbe. Do poznih 40-ih, veći deo Rumbe je preuzeo konge i linijski ples Majami stila i počeo sam da biva nazivan Kongom (Conga). Ipak, pre nego što je 70-ih godina termin Salsa počeo da biva primenjivan na praktično svu big-bend latino muziku, termin rumba se koristio da identifikuje skoro svu kubansku muziku.

 
 
  PLES

Izvorni afrički ritualni ples Yambu potiče od plemena iz južne Nigerije. Predstavlja osnovu za većinu naknadno nastalih plesova. Danas je Rumba ples zaljubljenih koji se od 1930. iz Amerike širi po svetu.
Rumba je jedan od pet takmičarskih latino plesova u međunarodnom sportskom plesu. Gledano sa tog aspekta, za ovaj ples je potreban dobar osećaj za ritam i upornost da se savladaju finese na koje neiskusniji plesači ne obraćaju adekvatnu pažnju. Takvi rafinirani detalji su rezultat dugog treninga, stamenog balansa i koordinacije u zglobnim tačkama.

 
 
  UTICAJNI UMETNICI
Umetnici
 
povratak na pravce