NORTEÑO (Conjunto)
  MUZIKA

Slušate numeru: Conjunto Jardín - La Bruja

Nekome "neiniciranom" može zvučati konfuzno što conjunto na španskom znači "grupa" (bend), jer svaki bend koji u svom nazivu sadrži reč konhunto ne mora obavezno svirati istoimeni muzički stil.

u Teksasu KONHUNTO A sev. Meksiku NorteNJo

Gde se termin odnosi na muziku za male plesne grupe, kojom upravljaju harmonika i bajo sexto gitara. Južno od Teksasa (znači severni Meksiko /zastava/), konhuto se obično naziva "la musica norteña" ili kraće Norteño. Jedina razlika je u geografskoj lokaciji i naklonjenosti nortenju kao formi rančera pesme u odnosu na corrido. Pošto se tehano izrodio iz nortenja, sličnost je velika. Osim u tome što je njegov senzibilitet više ruralan i tradicionalan pre nego li urban ili moderan. Mada primarno plesno orijentisan, konhunto je takođe imao istorijsku ulogu kao muzika radničkih klasa, a njegova slavljenička uzbudljivost i često tvrdi i bučni tekstovi su ga takođe činili posebnim.

Standardni konunto-ansambl sačinjavali su: jedna harmonika (obično jednostavni diatonski model), bajo sexto (dvanaestožična gitara baritnoskog opsega), bas, bubnjevi, uz jedan ili dva izražajna vokala. Ovaj format je učvršćen tokom 1950-ih, ali njegovi koreni datiraju još iz poznih 1800-ih, kada je meksikanska populacija u ovoj oblasti došla u kontakt sa harmonikom i raznim evropskim plesovima - polkama, valcerima, redovama, mazurkama, schottisches - koje su doneli nemački i češki imigranti u Južni Teksas. Eventualno, meksičke muzičke forme kao što su Huapango i Cancion ranchera bile su spojene sa evropskim plesnim ritmovima, stvarajući jedinstveni hibrid. Bajo sexto je evoluirao u važnog pratioca harmonike, pogotovo kada je harmonikaš Narciso Martinez 1930. otkrio da je njegov partner, bajo sexto svirač Santiago Almeida mogao da svira sve harmonikine nas delove; što je oslobodilo Martineza da se skoncentriše na virtuozne, gornje-registarske, melodičke momente, i proizvelo lakšu i čistiju interakciju između njih dvojice. Santiago Jimenez je predstavio žičani bas 1936., a Valerio Longria je počeo sa upotrebom trap bubnjeva kao perkusivne pratnje 1949. (mada su se dosta dugo smatrale suviše bučnim za snimanje u studiju); Longoria je takođe počeo da ubacuje vokale, transformišući prethodno potpuno instrumentalnu muziku.

Flaco JiminezPopularnost je eksplodirala 1950-ih, pošto je meksičko-američka verzija konhunta postajala urbanija i prosto posezala za konforom u svom novom okruženju. Kako se muzika širila u veće plesne dvorane, sledili su električni instrumenti i pojačala. Iako je konhunto mogao da pokrije niz raznih oblika pesama i ritmova, ipak je njegov dominantni vid izražavanja ostao rančera koja se izvodila preko ritmova polki i valcera. Tokom 1960-ih, virtuozna istraživanja od strane El Conjunto Bernal gurnula su tehničke potrebe ove muzike u nove visine, i pre dolaska sledeće decenije nortenjo je bio solidno ustoličen kao najpopularniji stil muzike među meksičkim radnim klasama u Teksasu i severnom Meksiku. U tom momentu, formalni razvoj suštinski je prestao, mada su izvođači poput Flaca Jimineza (slika) uspešno flertovali sa pop pristupačnošću, a drugi u zvuk uveli sintisajzere tokom 1980-ih. Ipak, popularnost konhunta / nortenja je nastavila da se širi još tokom 90-ih, privlačivši veliku pažnju hispano populacije dalje od Meksika /Meksiko/ po drugim delovima Amerike, stekavši fanove čak u Evropi i Japanu.

 
 
  PLES
Tekst o konhunto plesu očekujemo od saradnika. Imate li vi neki materijal - postanite saradnik LatiNeta!
 
 
  UTICAJNI UMETNICI
Conjunto Bernal, Conjunto Casino, Conjunto Primavera, Conjunto Rumbavana, Miguelito Cuni, Tony de la Rosa, Estrella del Norte, Chris Gaffney, Celio Gonzalez, Grupo Modelo, Grupo Sierra Maestra, Don Santiago Jimenez Sr., Flaco Jimenez, Santiago Jimenez, Santiago Jimenez, Jr., Steve Jordan, Valerio Longoria, Sr., Narciso Martinez, Los Palominos, Relampagos del Norte, Chris Sandoval, The Texas Tornados, Los Tucanes de Tijuana...
 
povratak na pravce