MERENGUE
  MUZIKA

Slušate numeru: Orquesta De Cumbieras - Fiesta

Merenge je nacionalna muzika Dominikanske Republike /Dominikana/, nastala kao pratnja istoimenog folk plesa još sredinom 19. veka. U svom tradicionalnom obliku – poznatom kao Merengue Tipico – to je bila vokalno bazirana muzika koja je reflektovala spoj španskih i afričkih kulturnih uticaja. Kao vodeći instrument je korišćena harmonika, a kao pratnja često gitara; najvažniji perkusivni instrumenti su bili bubanj tambora i guiro, i marimba koja se često priključivala muzičkoj kombinaciji. Merenge numere su se često sastojale iz paseo-a (uvoda), za kojim je sledila tema predstavljana od jednog ili dvoje vokalista, i od poziv-odziv (tzv. montuno) sekcije koja je sastojala od vokalnog soliste (pregón) i hora (coro), U mnogome su bila slične haitijskom obliku plesa zvanom Méringue, dok se o tačnim korenima dosta raspravljalo, sa jedinim razlikama u geografskoj lokaciji. Merenge je je bila muzika seljačkog stanovništva sve dok diktator Rafael Trujillo, koji je sam bio poreklom iz te socijalne klase, nije proglasio zvaničnom nacionalnom muzikom sredinom 1930-ih.

Johnny VenturaNjegova popularnost je brzo rasla kako su seljaci emigrirali u gradove i ovaj stil doneli u urbane plesne sale, mada su više klase bile nešto sporije u prihvatanju njegove legitimnosti. Tokom naredne tri decenije, merenge ansambli su porasli u velike orkestre sve sa klavirom, limenim instr. i saksofonima; gde je saksofon postepeno preuzimao ulogu harmonike kao odabranog vodećeg instrumenta. Do 1960-ih, predvođen izvođačima kao što je Johnny Ventura, Merenge je obično izvođen u big-bend formatima veoma sličnim Salsi, mada ritmovi i prateći plesni pokreti Merengea nisu toliko kompleksni (i, stoga, lakši za latino početnike za učenje). Električne gitare i sintisajzeri uvedeni su u narednom periodu i postali standardni deo instrumentacije, učinivši da harmonika izumre kao bitan deo muzike. Dominantna figura Merengea poznih 80-ih i ranih 90-ih bio je Afrikom inspirisan pevač i tekstopisac Juan Luis Guerra, čiji je album iz 1990 Bachata Rosa spojio Merenge sa sličnim, gitarski baziranim, ruralnim stilom Baćata, pomažući da ta muzika pređe u dominikanski mejnstrim. Merenge je takođe postao veoma popularan van granica Dominikane /Dominikana/, pronašavši svoje mesto u Portoriku /Portoriko/, Njujorku i Majamiju, pa i preko okeana, npr. u Madridu.

Pomenimo i Haitijski /Dominikana/ merenge koji potiče direktno iz afričkih ritmova. Tradicije, misticizam i verovanjabile su osnova za njihov stil merengea. Ples i muzika su u osnovi sporiji i jednostavniji, a u bržim oblicima mogu biti interesantni i uzbudljvi.

 
 
  PLES
Dosta jednostavan ples (guzom - levo i desno!) u 2/4 taktu, sa sinkopacijom prve četvrtine koju plesači interpretiraju blagim "vučenjem"... Opširniji tekst o plesu očekujemo od eventualnih saradnika. Imate li vi neki materijal - postanite saradnik LatiNeta
 
 
  UTICAJNI UMETNICI
Alex Bueno, Bonny Cepeda Jossie Esteban, Dioni Fernandez, Juan Luis Guerra, Los Hermanos Rosario, Eddy Herrera, Henry Hierro, Ilegales, Henry Jimenez, La Makina, Manny Manuel, Kinito Mendez, Ednita Nazario, New York Band, Ramón Orlando, Rubby Perez, Rikarena, Victor Roque, Tońo Rosario, Olga Tańón, Los Toros Band, Cuco Valoy, Sergio Vargas, Wilfrido Vargas, Johnny Ventura, Yvonne, Zafra Negra…
 
povratak na pravce