DANZON
  MUZIKA

Slušamo: Acerina y su Danzonera - Nereidas (Amador Perez)

Plesni i muzički stil Danzón bio je najpopularnija muzika i ples u Kubi /zastava/ sa kraja 19 i početka 20 veka. Rasprostranjen je u Meksiku /zastava/ i Portoriku /zastava/, gde je i danas aktivna muzička forma. Krajem 19 veka, Kubanska kontradansa (ili Habanera) postavši slobodnija i spontanija pod uticajima sa Haitija /zastava/, otvorila je vrata evoluciji dansona. U početku su ga svirali duvački orkestri zvani "orquestas tipicas", a naknadno su izvedbama dominirale ćarange (charangas), ansambli sadržani od: violine, čela, klavira, klarineta, flaute, kontrabasa i bubnjem. 1920-ih ga je kao najpopularniju muziku zamenio son. Ali su krajem 1930-ih, upravo iz danzona nastali mambo i ćaćaća.

 
 
  PLES

Poreklo vodi iz španske Kontradance (koja spada u rane grupne sekvencione plesove), koja je i sama proizvod engleskog kantri plesa iz 16. veka. Nakon dolaska kontradanse na Kubu /zastava/ u 18 veku, nije trebalo dugo da prođe dok njen spoj sa afričkim uticajima nije dobio titulu nacionalnog plesa. U pitanju je vrlo klasičan partnerski ples koji je postao osnova za razvoj mnogih drugih plesova (npr. rumba ili cha cha). Slično se pleše kao uz son muziku.

Prethode mu salonski plesovi evropskog porekla koje su na Kubu /zastava/ doneli francuski doseljenici.

Ples počinje polako i postepeno se ubrzava u određenim melodijskim intervalima između refrena i strofe. To se dešava tako što plesači staju i razgovaraju na podijumu sve dok im određeni takt ne da znak da ponovo nastave sa plesom. Ovaj ples - za koji se može reći da je varijacija rumbe - se igra u 4/4 taktu. Ova muzika i ples su popularni u tropskim krajevima jer nisu žustri. Zovu ga i "kraljem" svih kubanskih plesova zbog njegovog uzvišenog i otmenog stava.

 
 
  UTICAJNI UMETNICI
 
povratak na pravce