BOSSA NOVA
  MUZIKA
Slušate: Stan Getz & Joao Gilberto - Para Machucar Meu Coraçao

Popularnost Bosa nove (ili skraćeno - Bosse) je eksplodirala 1959 godine - u Brazilu /Brazil/ sa uspehom Gilberto-vog albuma Chega de Saudade, a internacionalno sa izdavanjem nagrađivanog filma Marcel Camus-a Crni Orfej (Orfeu Negro). Album sa muzikom iz filma sadržao je pesme autora kao što su: Antonio Carlos (Tom) Jobim, Vinicius de Moreas i Luiz Bonfá.

Bosa nova je novi format Sambe u kome ritmička kompleksnost ovog žanra bila svedena na svoje puke osnove, transformisana u drugačiju, laganiju vrstu ritma. Bila je prepuna neobičnih harmonija i sinkopacija, sve izraže sofisticiranom jednostavnošću. Svojevremeno su mali ansambli izvodili Bosu; ali je ona idealno bila izvođena od strane jednog pevača sa gitarom. Ova "nova moda" ili "nov način" (približan prevod naziva "bossa nova") pevanja, sviranja i aranžmana pesama bio je rođen u Rio de Ženeiru sredinom 50-ih.

Razvijena od strane Jobima, Gilberta i njihovih istomišljenika, Bossa Nova je imala harmonijsko bogatstvo prethodno čuto samo u klasičnoj muzici i modernom džezu. Govoreći o Jobimu u knjizi Música Popular Brasileira, klavijaturista-aranžer Eumir Deodato obijašnjava "On je uspeo da po prvi put popularizuje muzičke forme koje su ljudima bile čudne za slušanje". Kao primere, Deodeto citira Jobimovu Chega de Saudade i Desafinado, naglašavajući da je potonja bila "harmonički veoma razrađena".

Jobim je dodao nova uplitanja u dostojanstvenu sambu stvarajući zvuk koji je u celini bio samo njegov. Govorio je "Te nove harmonije su dolazile samo iz mene. Oduvek sam bio protiv establišmenta, protiv normalnih harmonija. Bila je to veoma lična stvar. Naravno da sam čuo Debisija i Ravela, ali oni nisu imali ovaj afrički ritam kao mi ovde".

Svi poznati autoriMeđunarodni uspeh Bosa nove bio je prvo veliko globalno otkrovenje brazilske muzike i muzičara. Bosa je postigla ogroman uspeh u Severnoj Americi 1962. nakon izdanja Stan Getz-ovog i Charlie Byrd-ovog albuma Jazz Samba (koji je sadržao pesme Jobima, Bonfá, i Baden Powella). I druge Bosom inspirisane LP-je snimili su Herbie Mann, Paul Winter, i Coleman Hawkins, između ostalih.

Pop i džez slušaoci bili su omađijani laganim brazilskim pulsom i toplom lirskom lepotom na "nov način". Tokom sledeće tri decenije, Bosa nova je imala ogroman uticaj na džez i međunarodnu muziku, kao i na dolazeću generaciju brazilskih kompozitora. Žanr je urodio velikim brojem trajnih (evergreen) pesama neverovatne poezije, muzičke ekonomije i hormonijske sofisticiranosti. Primera je iznenađujuće puno. Tako je jedan od najpoznatijih hitova Garota de Ipanema (Devojka iz Ipaneme, Girl From...), jedna od najpoznatijih pesama druge polovine XX veka.

Bosa nova je imala ogroman uticaj na američku muziku. U stvari, ona je postala permanentni podskup džeza, i bezbrojni džez i pop kompozitori su inkorporirali Bosa melodije, harmonije, ritmove i teksture u svoje pesme tokom sledećih par decenija. Takođe, gitara je bila nanovo otkrivena kao džez instrument, dobrim delom zahvaljujući inspirativnoj svirci umetnika kao što su: Joăo Gilberto, Baden Powell, Luiz Bonfá, Bola Sete, Laurindo Almeida, Oscar Castro-Neves, i bosom privučen Charlie Byrd.

Značaj Bosa nove u evoluciji brazilske muzike je sam po sebi bio ogroman. Nakon svojih zlatnih dana, od 1958 do 1964, Bosa je izgubila momentum, ali se svaki muzičar koji je kasnije došao hranio njenim sofisticiranim harmonijama. Mladi muzičari koji su pre dolaska Bose tražili novine u svetu, sada su gledali oko sebe, u same sebe. U godinama koje su sledile, mnogi muzičari, kada bi bili pitani o počecima njihovog ozbiljnog interesovanja za muziku, odgovorili bi: "Pa, sve je počelo sa Bosa novom".

Odlomci iz knjiga: The Brazilian Sound: Samba, Bossa Nova i Popular Music Of Brazil
(Temple University Press, 1998), koju su prvo izdali Billboard Books 1991.
© Chris McGowan & Ricardo Pessanha, 1991 / 1998

 
 
  PLES

Najlaganiji latino ples. Neću zaboraviti opis mog instruktora plesa Joce kada smo pričali o Bosanovi: "Lelujanje na plaži". Zaista tako treba doživljavati njihanje uz jedan od globalno najsenzibilnijih stilova muzike. Lagani pokreti kukovima i spojeni dlanovima, uz sporo koračanje i okretanje u svim pravcima Prosto rečeno, liči na usporenu sambu (dakle 3/4 takt), ali normalno ima potpuni drugačiji senzibilitet. Naravno, nakon sporog jazzy uticaja u nastajanju, bossa još od 1960-ih ima i zabavniji tempo, što odlično ilustruje desni video.

1965
("autentičan snimak" ubrzanog klasičnog koraka)

2007
(stilizovana okretnija varijanta uz savremenu Electrobossa produkciju)

 
 
  UTICAJNI UMETNICI
Milton Banana, Luiz Bonfá, Chico Buarque, Charlie Byrd, Dori Caymmi, Vinícius de Moraes, Joăo Donato, Luíz Eça, Stan Getz, Astrud Gilberto, Joăo Gilberto, Antonio Carlos Jobim, Nara Leăo, Edú Lobo, Sergio Mendes, Roberto Menescal, Os Cariocas, Baden Powell, Quarteto em, Cy Elis Regina, Tamba Trio, Sylvia Telles, Marcos Valle, Walter Wanderley.
 
povratak na pravce