Slušate numeru: Ibrahim Ferrer - Nuestra Última Cita

Bolero je nastao u gradu Santijagu u istočnoj Kubi //. Za razliku od nekih drugih pravaca, tačno se zna momenat njegove kreacije: kompozicija Tristezas, od Pepe Sáncheza, 1883. ili malo kasnije. No, poput drugih vrsta latino muzike, on nije rođen u vakuumu – bez veza sa prethodnim žanrovima. Njegovi koreni idu nazad do Španskog bolera, laganog plesa u 3/4 taktu. Neočekivano, ali jednim delom vuče iz engleskog Kantri plesa, koji je na francuskom postao poznat kao contradanse. Francuski kolonisti, bežeći od Haitijske // revolucije preko zaliva do istočne Kube, poneli su sa sobom muziku, koja je na španksom postala Contradanza. Od kubanske Contradanze, ili prostije Danze, kako su analogne forme bile zvane u Portoriku // i Meksiku //, nastala je Trova, tradicionalna pesma gitarskih trubadura sa istoka ostrva. Danza je takođe bila osnova za Habaneru, koja je dobila ime ne na Kubi //, već u Evropi, pošto je ritam prešao okean. Prva obijavljena habanera, La Pimienta, napisana je 1836. 1884, otprilike u vreme kada Sánchez piše svoj Bolero, Sebastian Yradier-ova La Paloma, klasična habanera, postaje hit u Meksiku // i SAD.

Prefinjena i odmerena Contradanza bila je transformirana zvucima Ostrva //, gde, u jednom momentu tokom 1800-ih, afrička populacija nije prevazišla špansku i kreolsku populaciju. Početkom 20-og veka, plesno veoma podobni i sinkopirani Son je počinjao sa svojim pohodom od – opet – Santiaga zapadno prema Havani, a čak i uglađeni socijalni sektori su asimilirali nove plesne lokalne ritmove kao sopstvene. Naspram ove muzičke pozadine ispunjene mešavinom Danze, Habanere, Trove, Sona i drugih evropskih i afričkih ritmova, isplovio je Bolero, preuzevši ime španske forme ali izmenivši vremensku signaturu na 2/4 i potom na 4/4. Kubanski muzikolog Argeliers León ukazuje takođe da su nevešto sviranje i stil vodeće (eng. lead) gitare svakako proizvod kontakta sa sonom iz Yucatecana što je rezultat obnovljenih putovanja između Kube // i Meksika //. Novi Bolero se razlikovao u više stvari od proste promene u vremenskoj signaturi (eng. time signature). Trag afričkog uticaja bio je tipični cinquillo, ili petonotni "klaster", donet sa Haitija //, koji je originalno definisao fraziranje tekstova a kasnije i aranžman pesme. Takođe nova bila je pratnja klava ili marakasa, ili eventualno bongosa i kongi. Bolero je počeo kao, i ostao, ljubavna pesma. Ipak, on je takođe i plesna ljubavna pesma, sećanje na slatku ili gorku ljubav, ali uz uvijeni pokret. U popularnoj terminologiji, postoji verzija Bolera zvana – Bolero Tropical, koja pesmi daje življi osećaj, držeći isto vreme (tj. takt, eng. time), kroz ponavljajuće sviranje akorda u okviru takta nakon okidanja bas note.

José "Pepe" Sánchez rođen je u Santijagu 1856 (jugo-istačna Kuba //). Njegovo melodijsko otkriće je uzeto i reprodukovano od strane nekih od najpoznatijih kubanskih kompozitora iz prve polovine i sredine 20-og veka, uključujući santiagerosa Miguel Matamorosa, člana slavnih Trío Matamoros, i Sindo Garaya, uticajnog kompozitora i izvođača Trove. Među zvezdama koje su popularizovale Bolero bili su José Antonio Méndez, Benny Moré, Maria Teresa Vera, i César Portillo de la Luz. Od momenta kada je Bolero postao internacionalno poznat, kompozitori iz dvoje Kubinih komšija, Meksika // i Portorika //, dodali su sopstvene verzije i kompozicije, postajući tako potpuno povezani za istorijat i razvoj Bolera. Kostarikanska pevačica rančera, Chavela Vargas, doseljena u Meksiko //, uzela je Bolero; kasnije, Agustín Lara, kompozitor mnogih najpoznatijih bolera, i Trío Los Panchos, postali su sinonimi za ovu muziku. U Portoriku //, paralelni fenomen se odvijao sa imenima između ostalih: Rafael Hernández, Daniel Santos, i Bobby Capó.

Ali Bolero prevazilazi granice Meksika // i Kariba ka Kolumbiji //, Čileu //, Venecueli //, Dominikanskoj Republici //, Ekvadoru //, Boliviji //, Argentini //, čak Brazilu //, i nazad ka Španiji. U Čileu //, Lucho Gatica, pevač izuzetno romantičnih balada, i duet Sonia i Miryam, takođe su postali izvođači Bolera. Čak i u SAD, Eydie Gorme i Vicky Carr pronašli su slavu u njemu. Carr, rođena kao Florencia Bisenta de Casillas Marinez Cardona u El Pasu (Teksas), počela je svoju karijeru kao pop pevačica na engleskom i eventualno klizila ka latino-američkim pesmama, odnevši tri Grammie nagrade sa svojim snimcima na španskom. Kubanski bendlider Antonio Machín, koji je emigrirao i napravio svoje ime u SAD, izdao je paralelne albume: Tributo al Bolero Mexicano i Tributo al Bolero Cubano.

Bolero, lagana i romantična muzika danas možda više ne privlači mladu publiku kao nekada. Ipak, poslednjih godina, poznati i komercijalno svesni umetnici kao što su: Luis Miguel i Ana Gabriel u Meksiku i Gloria Estefan u SAD, vratili su se Boleru, dok su tri mlada muškarca poznata kao Los Tri-O u Kolumbiji // iznenadili mnoge sa svojom rekreacijom stila Los Panchos. Pre njih, Peruvijanka Tania Libertad, smeštena u Meksiku //, proizvela je veliki odziv sa svojim bolerima.

Isto kao što je nastao iz drugih žanrova koji su mu prethodili, Bolero je evoluirao u ili uticao na razvoj formi koje su sledile. Prirodna evoluciona linija vodi od Bolera ka stilu Cuban fílin ("feeling"), spoju balade, Bolera i džeza koji je najvećim delom identifikovan kod pokojne Elene Burke, ali takođe i kod izvođača Pabla Milanésa. Dominikanska Baćata delom potiče od Bolera. Štaviše, ni svet engleskog govornog područja nije bio izuzet od uticaja Bolera. Kao primer toga je priča da je Beguine bio američki odgovor na Bolero, bez obzira što Beguine dolazi iz Martinika //. U svakom slučaju, nije teško povezati tipični prizvuk Bolera sa muzikom u big-band numerama Begin the Beguine ili Night and Day, komponovanim u vreme kad je Bolero već porasao u slični format. Tekst prve ukazuje na izvor inspiracije:

When they begin the beguine
It brings back the sound of music so tender
It brings back a night of tropical splendor
It brings back a memory ever green....

Slično, na drugoj strani okeana: fanovi Beatles-a mogu ismevati činjenicu da je Paul McCartney pisao bolere, ali bi bili primorani da kategorizuju muziku Yesterday u Bolero.

Tri tipične bolero instrumentacije su: trio, kvartet i kvintet. Uvek sadrže gitaru i perkusionistu, dok se u potonje dve dodaju kontrabas i trubu (ili klavir).

Zbog različitosti jako malo ne samo modernih pevača podjednako dobro pevaju bolero i salsu.

Tekst o ovom romantičnom plesu očekujemo od budućeg saradnika sajta.
Imate li vi neki materijal - postanite saradnik LatiNeta?