Señor Coconut - Snimanje Yellow Fever!

Luigijev komentar: Intervju je pretežno tehničke prirode (preuzet iz prestižnog britanskog časopisa Sound On Sound) i može biti interesantan svima koji se bave pravljenjem muzike, ali i informativan za generalnu publiku, jer mogu da nauče ponešto o stvaranju muzike danas, a i retko se pominju tehnički detalji u odr. pasusima, dok su neki pasusi popularno i interesantno napisani.

Yellow Magic Orchestra (YMO) su bili pioniri u korišćenju elektronskih instrumenata i semplovanja. Danas je Uwe Schmidt, aka Señor Coconut, koristio iste tehnike da bi renderovao njihove najveće hitove u vidu latino plesova, uz kontribucije sve troje originalnih članova YMO.

Intervu: Tom Flint
Prevod: Dušan Inđić - Luigi

Ideja obrade klasičnih sintisajzerskih pesama u latino stilu može zvučati neodoljivo zabavnom, ali Yellow Magic Fever!, koji se sastoji od 10 obrada pesama Yellow Magic Orchestra, je sve osim šale. Pesme su ekstremno dobro aranžirane i ritmički kompleksne, što je osobito impresivno s obzirom da su konstruisane sa malo više od laptopa i od strane samo jednog čoveka - Uwe Schmidta, kreatora persone poznate kao Señor Coconut.

Enigma Kokos

Tokom poslednjih 20 godina, Šmit je stekao naviku da masovno izbacuje numere, uglavnom pod pseudonimima Lassigue Bendthaus i Atom Heart. Davne 1986 pomogao je da se osnuje etiketa NG Medien sa ciljem 'izdavanja i distribucije raznovrsnih elektronskih muzičkih projekata', da bi dosta kasnije osnovao sopstvenu etiketu Rather Insteresting u cilju promovisanja novih formi elektronske muzike. Uprkos korišćenju brojnih aliasa, Uwe Schmidt je stekao visoku reputaciju kao producent i remikser, delimično dobivenu zahvaljujući svojim kolaboracijama sa visoko-profilisanim međunarodnim muzičkim imenima kao što su upravo Haruomi Hosono iz YMO, i eksperimentalni muzički producent Bill Laswell.

omot Yellow Fever!Poslednjih godina, Šmit se relocirao u Čile /Cile/, mahom da bi okusio kompletno ne-evropsku muzičku kulturu i potkrepio svoj interes za latino ritmove. Ovaj proces je eventualno rezultirao kreiranjem alter ega Señor Coconut - enigmatičnog južnoameričkog bendlidera specijalizovanog za latino plesne obrade hitova Zapadne elektronske muzike!

Uwe objašnjava kako se ideja razvijala: "Za obrade sam počeo da se interesujem pre nekih deset godina, prethodno producirajući puno elektronske muzike koja bi se mogla kategorizovati kao tehno. Počinjao sam da bivam presisan načinom na koji se tehno razvijao, i osetio sam da je malo počeo da stagnira. Tako sam odlučio da proširim svoj muzički jezik i da započnem nešto drugačije. Da bi postigao to, uzeo sam istorijski prisup svom slušanju muzike i nisam kupovao ništa novo godinama. Kupovao sam samo stare stvari i ubrzo shvatio da postoji istorijat obrada, pogotovo u latino muzici".

Omot - El Baile Aleman"Prvi album Señor Coconuta, El Gran Baile je najvećim delom bio zasnovan na audio snimcima i katovanju i pejstovanju semplova da bi se postigla latino atmosfera - on nije bio o pesmi ili melodiji. Tih dana sam koristio sempler Akai S3200, sekvencer Akai MPC3000 i osmokanalni digitalni rekorder za nasnimavanje (eng. overdubbing). Bila je to vrlo minimalna postavka. Postojao je prethodno period u kojem sam gomilao puno analogne opreme ali sam želeo da smanjim postavku, pa sam je zamenio sa semplerom i praktično celu svoju kolekciju muzike isekao u parčiće, kategorizujući sve u dugačke loopove, kratke loopove i hitove, ređajući sve u foldere. Tako da su za saksofon, na primer, postojali hitovi, linije, brejkovi, filovi i kategorije poput 'lagano' i 'bariton'. Sakupljao sam sve što sa mogao nemajući neku posebnu namenu za semplove. Stvarao sam bazu podataka zvukova".

Krafty Work

"Album Señor Coconuta koji zaista zaokupirao maštu novina i javnosti bio je El Baile Aleman, koji se kompletno sastojao od kompozicija nemačkih elektronskh pionira Kraftwerk, snimljenih kao salse, rumbe, merenge, kumbije i čačača koristeći semplove marimbe, truba, marakasa i drugih tipičnih latino instrumenata".

"Svaku pesmu sam započinjao tako što sam je nekoliko dana u celosti analizirao - strukturu njenog jezgra, melodije i sl.", priseća se Uve. "Toliko sam vremena potrošio razmišljajući o pesmi da sam je imao snimljenu u glavi i da sam mogao da zamislim modifikacije koje sam želeo da napravim. U tom stadijumu su se pesme automatski vezivale za semple gruvove iz moje baze zvukova, tako da kada sam isprobavao liniju ili loop koju sam zamislio, ispostavilo bi se da sam trebao minimalno da ga modifikujem. Zatim je bilo pitanje konstrukcije pesama putem katovanja i pejstovanja semplova uzetih sa ploča pre nego iz komercijalnih sempl biblioteka. Za perkusiju sam svakako preferirao teksturu sa originalnih snimaka".

"Počinjao sam sa konstruisanjem ritmičke sekcije pre nego što sam morao da se odlučim oko uloge instrumenata u svakom segmentu pesme, noseći stalno na umu da će na kraju biti koherentna combo svirka. Pokušavao sam da zamislim kako bi tradicionalni aranžer rasporedio raspoložive resurse i kako bi ih rasprostrli kroz pesmu. Pošto nisam školovani aranžer, bio mi je potrebno dosta vremena za sve to. Tako da sam na primer deonice marimbe programirao na veoma mikroskopski način, za šta je bilo potrebno puno strpljenja".

"U to vreme nisam imao total recall sistem, pa sam kompletnu strukturu morao da isprogramiram od dna do vrha, i moraod a je izmiksujem od početka do kraja u jednom prelazu. Zapravo, jesam koristio Yamaha O2R digitalnu miksetu, ali ona je imala vrlo ograničeni recall pa je bilo vrlo teško i bila mi je potrebna sva koncentracija i fokus. Obično mi je trebalo mesec dana za jednu pesmu".

Simptomi Prehlade (Fever)

CocoDo momenta kada je započeo rad na Yellow Fever! Akai hardver je zamenjen 1.33GHz Apple 12" G4 Powerbook-om i Digidesign Digi 002 Rack Firewire interfejsom, sa Pro Tools LE softverom na njemu. Nova postavka, sa njenim total recallom i sofisticiranijim alatkama za audio editing omogućila je Uveu da se upusti u smelije i ambicioznije metode produkcije. Imajući iza se niz godina za razmišljanje o relativnom uspehu i nedostacima El Baile Aleman, došao je do zaključka da korišćenje samo semplova iz svoje biblioteke ne može da mu omogući postizanje željene muzičke kompleksnosti i suptilne teksture.

"Preslušavao sam big-bend ploče iz '50-ih i '60-ih, gde je preciznost svirke i zvuka bila neverovanta i u ranoj fazi ovog projekta znao sam da želim upravo takav osećaj i teksturu. Jedna od opcija bila bi da napišem note i zatim uvežbam ceo album u puni bend, ali sam odlučio da, za nekoga poput mene ko nema puni bend koji svira svako veče, bi bilo nemoguće dobiti taj zvuk na tradicionalan način. Moramo imati u vidu da su ti ljudi dugo dugo svirali zajedno i da su isti set stalno iznova izvodili, tako da za njih nije bio problem da odu u studio i zajedno snime materijal. Mi živimo u drugačije doba, i budžet za tako nešto ne zaista postoji".

Uve je osmislio da unajmi utreniranog aranžera koji je mogao da napiše note za muziku, i zatim pronađe muzičare koji bi snimili razne delove jedan po jedan, da bi potom mogao da manipuliše sa njima u Pro Toolsu. "Kada sam shvatio da je nemoguće snimiti pesme na tradicionalni način, plan mi je bio da iseckam snimke, iskombinujem te delove sa semplovima i zatim sve iznova spojim, izgradim stvar. Proveo sam bukvalno dva meseca katujući svaku notu na ovom albumu i rekombinujući numere! Tako da, iako snimljen od stvarnih muzičara sa pravim instrumentima, na kraju je to bio samo roviti materijal".

Ipak, pre no što je bllo kakvo snimanje moglo da počne, Uve je morao da se opredeli koje će latino ritmove da koristi i zatim pripremi vodeće templejte (šablone). "Nakon što sam odabrao pesme, razmišljao sam koje latino ritmove da koristim za svaku od njih i kojim tempom bi trebalo da idu, imajući u vidu da su određeni ritmovi vezani za određene bpm-ove. Nakon što bih to rešio, generisao sam neke vrlo bazične ritmove - vodilje, koje sam preuzeo iz svoje biblioteke semplova ili sam programirao. Posle sam sinhronizovao originalnu YMO pesmu na tajmlajn katujući je i strečujući da tačno legne".

"Rezultate sam slao svom prijatelju Norbert Kraemeru, koji je radio aranžmane i proizvodio note za muzičare, naravno nakon naših diskusija o tome koji tip aranžmana želimo da iskoristimo za svaku pesmu posebno, koji instrument da iskoristimo za odr. deonicu ili liniju, itd."

NemaČki Latino

Keln, NemackaInstrumenti, uključujući marimbu, vibrafon, akustični bas, saksofon, trubu i vokale, snimljeni su tokom perioda od 10 dana u stidiju Wellnoise Booth Studio, Cologne, Nemačka. Svi mikrofoni su bili uključeni direktno u Uveov Digi 002 interfejs i snimani direktno u Pro Tools na 12" laptopu. Svi muzičari su snimljeni jedan po jedan, koristeći niz mikrofona. Jedan AGK112 odabran je za akustični bas, dok je par Numann KM84 odgovarao malletu, perkusiji, marimbi i vibrafonima. "Za marimbu i vibrafone sam koristio moderni metod snimanja klasičnog orkestra; postavljajući KM84 otprilike 40 do 50 cm iznad tabli, tako da su hvatali ceo opseg instrumenata", priseća se Uve. "Za neke deonice pozicionirali smo par Studio Project C3 ispod marimbe da bi dobili što manje perkusivan signal. Završili smo sa osam marimba signala koje sam na kraju smiksao u mono".

Pored toga što su još neke deonice trube i saksofona takođe snimljene sa Studio Projectovim C3 mikrofonima, Sennheiserov MD441 dinamički mikrofoni pokazali su se idealnim za ostatak duvačkih snimaka uključujući tu: trube, trombone, saksofone i bas trombone. Svi instrumenti 'duvačke sekcije' bili su snimljeni sa približenim mikrofonom da bi se dobio 'suv' zvuk koji će Uveu da ostavi opcije za efekte tokom miksa. "Za neke deonice konge odlučili smo da iskoristimo reverb 'susedne sobe' sa jednim Studio P. mikrofonom", dodaje Uve, "ali je to bila jedina prilika kada smo koristili bilo koji reverb 'prave' sobe".

DONETI POSLE SVE KUĆI

Natrag u svom '¡Mira, Musica!' kućnom studiju, u Santiao de Čileu, Uve se bacio na posao da napravi ritmove koji će podložiti svaku kompoziciju. Započevši svoju karijeru kao bubnjar, pre no što je prešao na programiranje, želeo je da ovaj deo posla obavi što bolje. "Moj pristup muzici je uvek vrlo ritmičan. pa obično sve prilagođavam datom ritmu. Pošto smo sve delove snimili zasebno, nismo imali konnzistentni sving ili gruv za ritam sekciju, tako da je sve bilo dosta nezategnuto".

"Potražio sam 16-bar gruv vodilje na latino pločama i iseckao sesije prema tome. Trebalo je zavrteti semple gruv i potom podesiti audio ručno pomerajući note dok sve ne bude svingovalo u skladu sa loopom. Takođe sam tražio odg. parčiće u svojoj biblioteci i kombinovao ih sa snimkom. Nisam kupovao biblioteke semplova, pa je to sve što sam sakupio tokom posl. 15 godina, od kojih su neki fragmenti sa Akai S3000, mada povremeno koristim jedan od standarnih Battery kitova kada mi je potreban određena konga ili šejker".

Nisu se baš sve pesme olako dale latino interpretaciji. Jedna od impresivnijih pesama na albumu, Firecracker (imate spot desno), bila je i jedna od najproblematičnijih. "Nakon što su note bile napisane, noran priznati da baš i nisam bio siguran koji ritam treba da ih prati", objašnjava Uve. "Melodija se nije uklapala u neki latino stil koji znao, a nije bilo ni vremena za razmišljanje. Kada sam ponovo preslušao snimak, shvatio sam da je suviše spor. Akcenat je bio merenge, ali smo ga snimili u čačača tempu. Sve to pak nikako nije htelo da proradi i sve što sam probao se izjalovilo i jadno je zvučalo, tako sam odlučio da je napravim bržom, što je značilo da je celu moram iseckati: notu po notu. Nikada nisam koristio time-stretch, i svaka nota je ručno bila pomerana na novu poziciju dok se relevantna sekcija loopovala. I nisam koristio šortkate poput snap to grid da bi si olakšao postavljanje nota; prosto sam je preslušavao dok sve nije bilo na mestu".

"Poravnavanje note na udarac (beat) na radi baš uvek, pošto različiti instrumenti imaju različita attack vremena. Recimo, ako svirač bariton-saksa mora da odsvira dugačku, duboku notu, što je teško, potrebno mu je duže da uzme dah i odsvira notu, pa je stalno van 'mreže' (grid). Ne može se snepovati (zakačiti) na grid, jer posle zvuči grozno. Tako da se mora analizirati kako se svira dati instrument. Volim da zumiram i da vizuelno studiram Sesiju krupno na ekranu. Može se tako lako videti kako svirač saksofona stalno kasni, ali to zvuči dobro, pa sam mentalno memorisao slike tajminga, što mi je posle pomagalo da ofsetujem svaki instrument kada sam podešavao note".

"Takođe sam odlučio da ubrzavam kako pesma napreduje, tako da zapravo pesma ide od otprilike 106 do 130 bpm! Uspeo sam taj deo da odradim prilično dobro, pa to nije toliko čujno, što nije baš jednostavno na digitalnom procesoru!"

"Radio sam na blokovima od 16 i 20 barova u jedinici vremena, i svaki sam miksovao zasebno koristeći vrlo kompleksnu automatiku za promene scena i nivoa. Zaista nije postojao tradicionalni pristup miksu sa kanalima na kojima podesite EQ i efekte i pritisnete Start. Na primer, ja obično bouncejem efekte, tak oda ne postoji fiksirani send za njih. Miksovao sam blokove, pa sam ih zatim prosto spajao".

Razbijanje Iluzije

Mada neke sekcije Yellow Fever! zvuče skoro isto kao tradicionalni bend koji zajedno svira, drugi delovi su isprekidani namernim okidanjem semplova i lupovanjem efekata, pa čak i čudnim zavijanjem sinti semplova. Uve objašnjava svoj rationale za upotrebom tih uređaja u okviru kompozicija. "Svaki segment ili sekcija pesme iziskivao je određenu kompleksnost. Često su YMO postizali različite momentume u pesmi menjajući zvuke na sintisajzeru, što ja nisam mogao da radim u svojim aranžmanima, tako da sam neke sekcije morao sa isečem na mestu gde su postajale repetitivne. Ili sam pak koristio puno trikova da bi prešao iz akustičnog dela u elektronski deo, nešto izbacivši ili se igravši sa efektima. Šta god radio, zavisilo je to od toga koliko je lako ili teško održati pažnju tokom pesme. Kad bih preslušavao celu pesmu i potom osetio da nešto fali, razmotrio bih da učinim nešto tako".

Soba studio - HM1 nearfield monitori"Takođe sam priželjkivao eklektičniji zvuk u odnosu na prethodna tri Coconut albuma. Ako bih to našao neophodnim za tok nekog dela pesme, učinio bih da se semplovi utope u tok pesme, ali generalno to nije bilo od značaja. Pokušao sam da adaptiram neke nove snimke da zvuče poput starih snimaka upotrebljavajući amp simulaciju, ali i vice versa. Ponekad je sempl očigledno sempl, a ponekad nije. Želeo sam da se poigram sa tom idejom, pa je to ispalo kao neko jurcanje kroz razne istorijske momente latino muzike. Ideja je bila da se ne držim određenih zvukova već da emuliram razne zvuke iz različitih pesama ili sekcija neke pesme".

Deo Uveovog plana da da Yellow Fever! eklektični zvuk bio je da isturi vokalne interpretacije od niza internacionalnih zvezda, umesto jednog vodećeg i fiksnog pratećeg kombo-a. "Pozvao sam druge muzičare da učestvuju i to mi je takođe dalo mnoštvo delića i parčića sa kojima sam mogaoda se igram ugrađujući ih u numere. Emailom sam im slao muzičke skice, ponekad samo tekstove, na šta su mi oni slali svoje interpretacije. Većina ih se držala dosta tesno onoga šta sam im rekao. Odgovorili bi mi na email nakon čega sam mogao da to da kombinujem sa onim šta sam imao i sa onim što su mi drugi slali. U jednoj pesmi su tako Marina iz Nouvelle Vague i Towa Tei, uprkos tome što oboje nisu uopšte čuli deonicu onog drugog. Za mene je najinteresantnije bilo sastaviti sve te različite deliće i dati im koherenciju".

Miksovanje i procesiranje

Iznenađujuće, ali ceo album je umiksovan na Uveovom laptopu koristeći par Meyer Sound HM1 nearfield monitora i kolekciju Pro Tools plug-inova za procesiranje. "Uglavnom sam koristio Sony Oxford EQ i Dynamics za procesiranje i verziju Amplitube koja dolazi džabe uz Pro Tools za efekte", objašnjava Uve. "Zapravo i nisam koristio bilo kakve dilejeve osim za male čudnije deonice u dub stilu. Pa čak i ako je bilo nekih i oni su propušteni kroz Amplitube. U nekim prilikama sam koristio zaista jeftine reverbe, poput D-Verba, koji isto dolazi besplatno sa Pro Tools, a koristio sam i dosta reverba iz Amplitubea. Onda, korišćen je delom i Wave Renaissance Reverb.
Obično koristim dva efekta po svakoj pesmi; jedan mali, bliski, i jedan dalji. Želeo sam da tiši instrumenti, kao što je saksofon sekcija, zvuče blizu i snažno, a glasni instrumenti, kao što su truba i trombon, da budu što dalje u prostoriji kao da je tamo samo jedan mikrofon koji ih snima sve. Pošto sam zvuk bazirao uglavnom na pločama iz '70-ih gde su neki instrumenti snimani zajedno, a neki zasebno, reverb sam dodavao kasnije da bi postigao određeni prostor. Nisam nipošto hteo da preteram sa reverbom, tako da sve uglavnom zvuči suvo, a u miksu takođe postoji dosta neprocesiranih zvukova.

"Na poslednje tri ploče, radeći sa mojih biblioteka semplova, nije bilo moguće dati isti zvuk setu instrumenata, ali posedovanje dobro osmišljenog aranžmana mi je omogućilo da imam jasnu sliku kako bend treba da izgleda u smislu koliko je tamo instrumenata i kako su svirani, tako da je bilo mnogo lakše zamisliti kako svaki od njih treba da zvuči i gde ga smestiti u virtuelnoj prostoriji".

"Sve sam umiksovao i uradio pre-mastering na istom kompjuteru, ali je finalni master urađen u odvojenom studiju u Nemačkoj. Moj pre-mastering se sastojao iz izdvajanja i ispravljanja malih bagova koje je bilo nemoguće ispraviti tokom miksa. Miksovanje pesme je moglo da potraje i nedelju-dve tako da je lako izgubiti se, i nečiji sluh se prilagođava zvuku pesme tako da prosto ne znate da li je suviše blistavo ili pak dosadno. Ako ga ostavite nedelju dana, posle kapirate kakav je, ali vraćanje toliko kompleksnom krpljenju kao što je miks da i ste nešto ispravili je prosto nemoguće, tako da preferiram da to obavim u pre-masteringu. Slušajući sve pesme redom mogu da uočim greške, tako da sve pesme balansiram koristeći malo EQ-a i Waveov multi-bend kompresor da bi učinio stvari podjednakijim".

Oporavljanje od groznice

Uve priznaje da je stvaranje Yellow Fever! bilo mnogo teže od El Baile Aleman (obrade Kraftwerka iz 1999, prim. prev.), obuhvativši rečju ceo proces kao "vrlo analan i opsesivan"! Do sada se još uvek ne planiraju naredni Coconut procesi, dok Uve uživa teškom mukom zasluženi odmor. I čini se sigurnim da će, sada kad je postigao impresivni rezultat sa novim usavršenim procesom snimanja i editinga, uslediti još remek dela.

Prevedeno i adaptirano iz britanskog muzičko-studijskog časopisa Sound On Sound
Veliko hvala Bane Aćimoviću – kao izvoru

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2015-10-18