Ako plešeš kapueru, nisi ni robot ni rob

Kulturni dodatak - fenomeni: Latinska Amerika u Beogradu

Često se na Trgu Nikole Pašića skuplja svet, na podijum izlaze političari, muzičari, sportski pobednici, turbozvezde, rokeri, opozicija i vlast. Uvek bilo jasno ko tu zbog čega nastupa. Po broju okupljenih ljudi, njihovom raspoloženju, usklicima i povicima, zna se šta se slavi i protiv koga kreće ofanziva. A onda su u naš grad došli Latino-amerikanci.

Oko četiri stotine naučnika, javnih radnika, univerz. profesora i istraživača iz četrdesetak zemalja učestvovalo je na 18. kongresu Međunarodne naučne federacije za izučavanje Latinske Amerike i Kariba. Četvorodnevni skup održan je u prostorijama Univerziteta Džon Nezbit (bivši Megatrend), a celu organizaciju na sebe je preuzeo jedan od naših vodećih latinoamerikanista, profesor Slobodan Pajović. Hoće li bivši Megatrend, urušen aferom sa lažnim diplomama i hiperprodukcijom doktora nauka, uspeti da preko leđa naučne elite Latinske Amerike opere svoju biografiju, to će vreme pokazati. Iako zvanični jezici ovoga skupa bili portugalski, španski i engleski (po ustaljenom protokolu FIEALC), pa na samim okruglim stolovima nije bilo dodira između "naših i njihovih", mnogo je koristi od gostovanjaučenih Latinoamerikanaca i latinoamerikanista (iz Grčke, Japana, Poljske, Rusije, Mađarske...) u Beogradu. Hoteli su trljali ruke, restorani su se napunili, Savom i Dunavom su plovile ekskurzije, a diplomatska predstavništva Meksika /zastava/ i Brazila /zastava/ priredili su prijeme dobrodošlice za visoke goste.

Na centralnom skveru u Beogradu pre tri večeri se najviše osetio duh i kultura Latinske Amerike, jer su u čast Osmog kongresa FIEALC diplomatske misije latinoameričkih zemalja u Srbiji priredile veče kulture: prvo tango, pa kapuera i samba, marijači, bolero... Nekadašnji Trg Marksa i Engelsa nenadano se pretvorio u gigantski prostor za proslavu tuđih, a nama bliskih kultura dalekog kontinenta.

Zadržimo se na kapueri, kojaj je nastala kao borilačka igra brazilskih Afrikanaca, potomaka robova iz Angole. Danas je za kapuerom zavladala globalna tražnja. Novi kapueristi se umnožavaju ne samo na Crnom kontinentu već i u zemljama tzv. razvijenog sveta među decom i odraslima u Francuskoj, Britaniji, Italiji, SAD, Kanadi, Australiji...

Preobražena deca ratnici

Iako ne postoje merodavna naučna istraživanjal, kapuera ima čudotvorno dejstvo u preobraćanju ratnika u miroljubive i kreativne ljude. Na primer iz Konga skreće nam pažnju ambasadorka Brazila /zastava/ u Srbiji Izabel Kristina de Hejvert.

Otkako je 2014. pokrenuta inicijativa Kapuera za mir (zajednički poduhvat Unicefa Brazila i Monaka), pet hiljada dečaka od 10 do 15 godina koji su učestvovali sa oružjem u kao deo milicijeu sukobima u Kongu, postali su kapueristi. Rezultati su senzacionalni. Kapuera je svu tu decu potpuno preporodila. Oni su se bez problema uključili u društvo, kaže ambasadorka Brazila.

Izabel Kristina de Hejvert podseća da su sva ta deca do nedavno držala puške i mitraljeze i da su se "igrala" ubijajući ljude.

"Uz muziku, umesto uz rafale, sada se sa velikim zadovoljstvom takmiče u izvođenju ritmičkih veština, sa smeškom pronalaze kreativna rešenja."

U toj igri nema ni mrtvih ni ranjenih, ni pobednika ni poraženih, a grupa okupljena oko plesa bodri kapueriste pevanjem. Brazilski ambasador sa službom u Kinšasi, postao je prava zvezda među diplomatama iz svoje zemlje. Jedinstven je i po tome što je sa ogromnim uspehom nadzirao ovaj "mirovni proces", koji je za kratko vreme postigao bolje rezultate, nego dugotrajni mirovni pregovori u kojima se retko dolazi do kratkotrajnog primirja.

I stanovnici zaraćenih favela, u Brazilu /zastava/ lako su uz pomoć kapuere rekli "zbogom oružju".

U čemu je tajna ovog umetničkog plesa u kome se rat bez krvi oponaša njihanjem i akrobatikom? Kapueristi nisu spremni da intuitivni govor tela koji zahteva veliku maštu i inteligenciju verbalno formulišu, pa je teško među ovim borcima naći nekog ko će vam svoju strast prema kapueri obrazložiti rečima. U svojoj knjizi o značaju narodnih plesova, profesorka igre na Oberlin koledžu i predsednica drušva naučnika koji se bave istorijom plesa, En Kuper Olbrajt ocenjuje da je kapuera "duinski demokratična igra, jer podučava učesnike da sarađuju uprkos individualnim razlikama, i to ne preko akademskih dostignuća već kao deo fizičkog treninga".
Ona veruje da "kapuera pruža otelotvorenja koja nam pomažu da plovimo kroz kompleksne i često nepovoljne momente interkulturalne razmene".

Rugendesov akvarel star dva veka

Aleksandra Minić, trener kapuere Angola u Beogradu, kaže da se za kapueru zainteresovala još 1999. kada su sa neba nad bivšom SR Jugoslavijom padale rušilačke NATO bombe. Tada je srela neke Srbe koji su počinjali da se bave kapuerom. Do tada je o ovoj igri nal samo iz filmova. U razgovoru za kulturni dodatak Politike, kaže daje kapuera "kao šah", i da zahteva "stalno istraživanje strategija pomoću kojih će se iznenaditi suigrač". Tanji Gočmans, asistentkinji moderne kapuere kod Marsela Pulmaoa, jednog od najboljih brazilskih učitelja (Mestre), bavljenje kapuerom i podučavanje dece, promenilo je njen način života. Ona tvrdi da kapuera razvija kulturu tolerancije.

Balet Hispaniko
Kapuera, ples rata (Johan M. Rugendes)

Nastala je, međutim, među robovima iz Angole koji su dovedeni u Brazil /zastava/ kako bi radili teške poslove na plantažama šećerne trske. Otuda proizlazi dvosmislenost oko kapuere, po mišljenju Izebel Hejvert, koja je i sama potomak afrikanaca.

"Robovi su morali da sakrivaju suštinu kapuere koja je originalno bila ipak borilačka veština. Prikazivali su je kao igru ili ples", kaže ambasadorka Brazila.

Jedno od najpoznatijih svedočanstava o tome kako je kapuera izgledala u ranom 19. veku pružio je nemački slikar Johan Moric Rugendas (Johann Moritz Rugendas; 1802-1858). Njegov akvarel "Kapuera, ples rata" na kome je verno prikazan ples kapuerista, dok publika u krugu "oko ringa" zabavno i uz muziku bodri igrače. Na glavi jedne žene je poslužavnik prepun tropskog voća.

Dva veka pošto je nastala ova Rugendesova slika, kapuera je stavljena na listu Uneskove nematerijalne kulturne baštine (2014). Autor knjige o istorijatu i kulturološkom značaju kapuere, brazilski mestre Nestor Kapuera uveren je da je ples rata najbolje oružje protiv robotizacije čovečanstva:
"U prvom svetu kapuera može biti delotvorno oružje protiv moćnih sila koje ljude pretvaraju u robote ili u mehanizam lišen razmišljanja, želja, mašte, ideala, kreativnosti. Te sile su protiv civilizacije, jer one poručuju da jedinka mora samo da radi, vrati se kući, da bi sa konzervom piva sedela ispred televizora, tovila se kao prase i pripremala se za klanje".

U Ujedinjenim nacijama, gde često moćni vode glavnu reč, a nejaki ostaju zapostavljeni, situacija se u neku ruku preokrenula otkad je 2003. Unesko odlučio da prepozna i zaštiti nematerijalna kulturna dobra. Mnogi latinoamerički znakoviti i simbolični plesovi su zvanično uvršćeni u svetsku nematerijalnu kulturnu baštinu.Pokazalo se da južni deo Američkog kontinenta ima raskošnu narodnu umetnost, pa su pojedini cinici među latinoameričkim teoretičarima na do nedavno neotkriveni geostrateški značaj ovog dela tzv. Novog sveta: ono što čovečanstvu ima da ponudi južni deo Amerike ima veći domet od tenkova, dronova, raketa, nuklearnih glava koje svakodnevno planeti nameće severni deo.

Pola veka od kada se nastao roman Gabrijela Garsije Markesa Sto godina samoće, svedoci smo novog buma latinoameričkog magičnog realizma. Ovoga puta fantastiku dočaravaju plesači, bilo da je reč o tangu, marimbi, boleru, kapueri, bolivijskom plesu i muzici naroda Ajmara. Svi oni su u poslednjih desetak godina uvršćeni u svetsku nematerijalnu kulturnu baštinu.

Dok ste ih gledali ovog leta na Trgu Nikole Pašića, da li ste razmišljali da ni mi kao ni oni nismo više sami i da ovaj magični ples čini da se osećamo slobodni?

(preuzeto iz Politikinog kulturnog dodatka,
29 jun 2017)

LatiNet logo
Poslednja izmena:
2017-10-12