Odlazak sina Kube

Ovde smo priredili dva teksta iz Politike povodom smrti poznatog kubanskog pevača Ibrahima Ferera, pri čemo je drugi tekst interesatna kritika od strane prvog stručnjaka za kant latino muziku Mitra Popovića.

Od čistača cipela do internacionalne zvezde. - Legenda bolera i rumbe

Ibrahim FererČovek koga su nazivali "Slavujem sa Kube" /zastava/ i kraljem bolera i rumbe, čuven po svojoj kangol kapi koju nikada nije skidao i štapićem od slonovače, uspomenom od majke bez koga nikuda nije išao, čikica sa duhom dvadesetogodišnjaka kome je muzika bila sve i svja - Ibrahim Ferer, preminuo je u Havani u 79 godini. Tek što se vratio sa Evropske turneje, legendarnom muzičaru, zahvaljujući kome se Kuba /zastava/ uprkos višedecenijskoj izolaciji pre nekoliko godina, vratila na muzičku mapu sveta, pozlilo je i prebačen je u bolnicu gde je umro od višestrukog otkazivanja organa. Iako je pre samo godinu dana izjavio da mu ne pada na pamet da se penzioniše jer "misli samo o budućnosti i novim projektima, budući da je puno stvaralačke snage", želja mu se nije ostvarila, na nesreću mnogih njegovih poštovalaca širom sveta.

Život Ibahima Ferera najbolji je dokaz da se snovi ponekad mogu obestiniti. Ovaj pevač, rođen u Santijagu, muzikom se bavio od ranog detinjstva.

RoĐen na sceni

- Santjago je ključao od muzike i dobrog provoda. Igranki je bilo svuda. Počeo sam da pevam kao dečak, a i muzika teče mojim venama jer sam praktično rođen na sceni. Moja majka je dobila trudove u lokalnom muzičkom social klubu El cucuye, čiji je moj deda bio predsednik - prisećao se Ferer nedavno. Godinama je pevao kod Paka Alonsa i Benija Morea, čuvenih kubanskih muzičara. Nakon revolucije 1965 godine, koja je oštetila mnoge, pa tako i njega, odlučuje da se penzioniše i prestaje da se bavi muzikom, budući da država nije ni malo blagonaklono gledala na muzičare. Iako je zbog tamošenjg režima bio prinuđen da tri decenije čisti cipele na ulici i krpi sa krajem, Fidela Kastra je obožavao. Pre nekoliko godina mu se ostvario životni san jer je upoznao neprikosnovenog kubanskog lidera.

- Sa Fidelom Kastrom sam se sreo kad mu je bio rođendan. Nisam mogao da verujem da mene, koji sam niko i ništa, primećuje tako značajna ličnost. Do tada sam celog života maštao da ga makar uživo vidim, a on mi je čak na tom slavlju prišao, rukovali smo se i popričali. To mi je jedan od najlepših doživljaja - sumirao je jednom prilikom svoje utiske Ferer, koga su često nazivali kubanskim Net King Kolom.

Iz penzije ga je izvukao čuveni američki muzičar Raj Kuder, koji je krajem 90-ih svetu želeo da predstavi, pored Ibrahjima Ferera, i Kompaja Segunda, Raula Gonzalesa i Omaru Portuondo, za koje izvan Kube gotovo niko nije znao. Snimljen je album Buena Vista Social Club a zatim istoimeni film u režiji proslavljenog nemačkog sineaste Vima Vendersa, koji su doživeli ogroman uspeh širom sveta. Tako su legende bolera i rumbe u poodmaklim godinama pokorile svet. Osvojili su najznačajnij muzičku nagradu Grejmi i nastupali u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama, poput njujorškog Karnegi hola, pariske Olimpije, londonskog Rojal Albert Hola...

OseĆam se kao mladiĆ

I pored uspeha Ferer je ostao isti - skroman, neposredan, pun duha i neverovatne energije. Iako je čak i u Tokiju saobraćaj zaustavljen zato što su japanci želeli autogram od njega, ništa mu to nije značilo. Kada su ga svojevremeno pitali odakle mu tolika snaga da sa toliko godina neumorno putuje svetom i prenosi kulturu Kube kratko je odgovorio: "Iz kuće izeđem kao čičica, a na sceni se osećam kao mladić!".

Nakon uspeha sa Buena Vista Social Club, kubanski muzičari su se posvetili solo karijerama i samo povremeno nastupali zajedno. Na žalost, pre dve godine su preminuli Kompaj Segundo i Raul Gonzales. Ferer je tokom proteklih godina snimio dva albuma Buen Social Club Presents Ibrahim Ferrer i Buenos Hermanos. Ovaj drugi album je promovisan prošlog aprila u beogradskom Centru "Sava", kada ga je ovdašnja publika ispratila ovacijama. Tako je bilo gde god je nastupao.

Iako je doživeo ogromnu popularnost, život mu se tek malo promenio. Naravno u finansijskom pogledu.

Sada živimo malo bolje. Ranije su muzičari na Kubi /zastava/ živeli veoma loše, a eto sad mi starci možemo da zaradimo koju paru da imamo da popijemo koje piće - rekao je Ibrahim Ferer...


Politika,

NEPOTREBNA IDEOLOŠKA REVNOST

Replika na tekst od strane Mitra Popovića

Izgleda da smo crno-beli pogled na svet, s kojim vidimo naše četničko-partizanske sporove preneli i na inostrane teme. U tekstu povodom smrti slavnog kubanskeg pevača Ibrahima Ferera izrečene su neke neistine, očigledno motivisane željom autorke, ili redakcije da se uspostavni ravnoteža zbog "nezgpdne" činjenice da se Ferer bio poštovalac kubanskog lidera Fidel Kastra. Autorka ovog većium delom simpatičnog teksta ne poznaje Kubu, jer revoluciju iz 1959. premešta u 1965. godinu. Tada je, navodno, g. Ferer zbog toga što ga je revolucija "kao i mnoge oštetila" i što "država nije nimalo blagonaklono gledala na muzićare" odlučio da se penzioniše i čitavih 30 godina je "zbog tamošnjeg režima" bio prinuđen da čisti cipele na ulici.

Pre nekoliko meseci, pripremajući ciklus kubanske muzike na radiju, upoznao sam se preko interneta i bukleta sa biografijama najpoznatijih kubanskih muzičara i nigde nisam našao podatke koji bi ilustrovali ovakvu tvrdnju.

Što se tiče Ibrahima Ferera, tačno je samo to da ga je ekipa filma "Buena Vista" zatekla sredinom devedesetih kako čisti cipele na ulicama jer se tada na Kubi veoma teško živelo. To zna svaki gledalac ovog filma, pa sam o tome i ja pisao u uvodnom tekstu za emisiju. Zaista ne znam kada je g. Ferer otišao u penziju, ali ako je to bilo 1965. godine, to je za čoveka rođenog 1927. godine mogla biti samo privilegija. Te godine je, inače, Ibrahim Ferer sa svojim ansamblom bio na svom prvom gostovanju u SSSR-u, kako je nedavno izjavio novinarima u Moskvi. Gledaoci ovog filma pamte i da se Fererove reči "nekada se živelo teško, a ne kao sada" odnose na period njegove mladosti. Znači čak i teški uslovi u kojima je tada živeo izgledali su mu bolje od njegove sirotinjske mladosti. Kubanska revolucija pobudila je svojevremeno velike nade u Latinskoj Americi. Učinila je veoma mnogo za siromašne slojeve stanovništva. Teški uslovi u kojima se danas živi na Kubi /zastava/, uz najbolji obrazovni i zdravstveni sistem na kontinentu, nisu rezultat samo tradicionanog ekonomskog diletantizma revolucionara, nego i nekoliko decenija pritisaka, embarga, izolacije i prestanka ekonomske pomoći nakon raspada SSSR-a.

Ibrahim Ferer sigurno nije podržavao Fidela Kastra zbog mazohizma, a čak i da je zaista 30 godina penzioner, nije od početka morao čistiti cipele, niti ga je na to primorao "režim". Poznato je i to da je Francisko Repilado, poznatiji kao Kompaj Sekundo, do kraja života bio pristalica kubanske revolucije. Ili, Omara Portuondo je po majčinoj liniji bila iz bogate porodice, ali je nakon revolucije odlučila da ostane na Kubi, dok su njena rođena sestra i još dve članice njenog slavnog ženskog kvarteta emigirale. Omara Portuondo je učestvovala na mnogim međunarodnim festivalima i gostovanjima i uvek se vraćala na Kubu /zastava/. Dala je značajan doprinos popularizaciji nove kubaske pesme, a njena interpretacija popularne pesme o Če Gevari, spada među dve-tri najbolje.

Mitar Popović

Beograd
Politika, 2005-06-02

Prenos, editing i odabir teksta:
Marijana Cunjak i Luigi