Elektro Latino

- lični pogled autora od pre deset+ god. -

Beatles, Madona, F.G.T.H., Talking Heads, Duke Ellington, Ramones, Smiths, Cabaret Voltaire, Orb, Fridge, ... kuda i šta posle?
Poput kreativnog energetskog bumeranga, ove godine sam zavoleo latino. Zašto?

Nakon uzbuljivog, napetog i svežeg adolescentnog tinejdžerskog muzičkog bivstvovanja, u najvećem broju slučaja dolazi do izvesnog zasićenja ili zatišja. U težim ali čestim slučajevima, do bekstva u "sigurnu prošlost" ili ti "dobra stara vremena". Oni iskusniji i hrabriji gledaju napred.
Globalno posmatrano, trendovi se ponavljaju. Slična priča se ponavlja iz generacije u generaciju. Ipak, reći ću vam jednu dapače istinu: jedina realna /kvalitativna/ promena dolazi kroz napredak tehnologije.
Stoga nije nastrano konstatovati kako je muzika koja se danas pravi - makar sa aspekta kvaliteta zvuka (studijska produkcija) - najbolja. S druge strane, startna tačka za ovu našu malu šetnju mora biti ono drugo - zvučni sadržaj.

Kao što sam opisao iznad, danas je stilski malo toga ostalo nedorečeno. Vrhunac i kulminacija (p)dostignuti su sa fenomenom i super-žanrom Elektronika. Ovaj već izlizani termin je široko smislen i obuhvata mnogobrojne žanrove (odatle prefiks "super") i podrazemeva kompletnu savremenu muzičku produkciju: od kraut-roka i avangarde, preko electra, ambienta, duba, housea, techna, trancea, do D'n'B-a, break-beata, 2-stepa, trip-hopa i progressive (takođe prefiksa)... Ovo bogatstvo stilova (ili makar onog za što mislimo da su navedeni pravci) odlikuje post-moderni duh globalnog muzičkog Vavilona. Sledi kratka digresija: on bi mogao biti liberalniji, demokratskiji i anarhičniji, da recimo nije kontrole u vidu zakona o kopirajtu (o čemu ćemo obavezno opširnije drugi put).

omotU toj supi - mešavini (zbrci!) raznorodnih stilova, do neotkrivenih soničnih oblasti naj jednostavnije je doći putem eksperimenta. Tako današnji kreativni muzički studio predstavlja alhemičarsku laboratoriju u kojoj se kuvaju raznovrsne eklektične smeše. Ovi zvučni kokteli naknadno se najbolje isprobavaju pred usko-orijentisanom i strikno profilisanom publikom, u kojoj nema mesta za ljude bez istančenog ukusa.
Estetski gledano, u takvoj muzici možemo izdvojiti dovoljno lepog i za proste intuitivne uši. Ko se jednom zaljubi u Bosa Novu (evo nas!), teško da će ikada ostati ravnodušan prema tom divnom napitku nastalom mešanjem cool džeza i afričko-brazilskog pulsirajućeg ritma.

Elektropik
Jedna od smelijih (luđih) elektro-latino kolekcija (2010)

Generalno, konvergencije kultura nisu nova stvar. Susreti različitih muzičkih tradicija dešavali su se oduvek. Pogledajmo ovaj fenomen u bliskoj istoriji. Spojivši velike promene u geografskim dimenzijama (i percepcijama) sa intenzivnim razvojem muzičke produkcije u poslednjem veku, doći ćemo do izvrsnog globalističkog primera: spajanja afričkih ritmova sa evropskim harmonijama, i to na trećem kraju sveta - u Južnoj i Centralnoj Americi. A nisu samo ritam i harmonija spojeni, već rudimentarnost i senzibilitet, a kasnije ćemo videti - prošlost i budućnost.

Ova prva prava globalna mutacija nastala konvergencijom tradicija urodila je muzičkim stilovima koji uglavnom variraju oko dva centra: Kuba /zastava/ (Son, Rumba) i Brazil /zastava/ (Samba, Bosa Nova). U tom kontekstu je vredno pomenuti i Salsu - plesni fenomen nastao spojanjem afro-karipskih ritmova sa urbanim uticajem modernog Vavilona (pre svega Njujork), koji naravno prati i adekvatno brža muzika. O ovom ćemo opširnije ubrzo.

Poštovani čitaoče, ukoliko te moćni ritmovi nikad nisu obavili magijom svog transa, možeš slobodno preskočiti naredne redove. Naime, kažu da ritam najviše prija ako je blizak ritmu srca. Stoga duplirani bas bubanj lagane sambe ili takt regea savršeno pašu otvorenom srcu. Svi savremeni latino ritmovi predstavljaju neiscrpno bogatstvo za obožavaoca plesa, ali i perkusije (kao npr. u batukadama - uličnoj, karnevalskoj Samba varijanti ritma sa zviždaljkama i bubnjevima). Ples i ritam, bubanj i noga tu su neraskidivo povezani. Volimo da plešemo, i da to podelimo sa svima oko sebe ili posebno sa partnerom. Matorim klaberima je i dalje potrebna energija, ali artikulisana u lepoti. Tu se sada mešaju bas linija, batakuda, bossa, deep house, capoeira i trip hop...

Kubu /zastava/ treba posmatrati kao srce karipske muzičke produkcije koja je izražajno zapetljanija, ali i zanimljivija sa svojim clave sinkopama (2+3 udarca u dva 4/4 takta). Iz njihovih kombinacija razvijali su se specifični stilovi, koji su iz raznoraznih razloga do danas postali i ostali prepoznatljivi i autentnični. Na modernu fuziju karipske (kubanske) i elektronske muzike ređe ćemo naići nego u prethodno opisanoj grupi. Upravo zbog toga što je to neotkriveni teren, tu počinje pravi prostor za sonična istraživanja.
Senor Coconut - omot albumaTako se autor, na primer, nada da je Salsa (3+3 klave) trenutno u izlasku iz svog srednjeg veka, i da tek treba da se pojavi njena elektronska varijanta. Fin pokušaj su napravili čileanci Mambotur sa albumom atina.latino, na čelu sa vlasnikom etikete Multicolor - Señor Coconut (Uve Šmit) koji se proslavio izdanjem El Baile Aleman i brojnim obradama (gostovao je kod nas na festivalu Exit04 - vidi članak - i 2007 na Kalemegdanu). Mnogi ne znaju da je Salsa bila jedan od sastojaka u melting potu iz kojeg je sredinom 80-ih nastao house. Ova zasebna plesna kultura vrlo popularna u svetu postoji još od 70-ih i uticala je na mnoge velike face. Dobar primer uticaja ovakvog portorikanskog nasleđa je house duo Masters At Work (Little Louie Vega i Kenny Dope Gonzales): Vegin ujak je bio priznati Salsa vokal, a Gonzalesov ćale je takođe bio ekspert za Salsu. Takvi uticaji rezultirali su da se u celom fenomenu elektronike vrlo rano izdvoji Latino House. Carl Cox je Salsi odao počast numerom The Latin Theme.
Cela ova produkcija je danas masovna i većim delom komercijalna, provaljena stvar. Uostalom, zna se kakva dance muzika najbolje prija leti...

Dakle, jasno je da Latino produkcija obuhvata sve navedene (+ one ne-navedene) žanrove, a da njena moderna verzija dolazi sa svih strana u obliku novih vibracija.

U tom vrtlogu tehnološke alhemije, mnogi autori širom sveta eksploatišu ove tople izvore pasije, ljubavi i energije. Čelni producenti su uglavnom iskusnije, starije ruke - ljudi koji u muzici insistiraju da razne izvore dovedu u sklad, tako potreban istančenom i iskusnom (d)uhu. Recimo da postoje dve nijanse producenata ove muzike, one poznatije i starije, koji sa modernim pravcima spajaju ne samo latino već i globalne world music elemente: United Future Organisation, Mo' Horizons (album Come Touch The Sun) i Jazzanova (više džeza, ali često sa sjajnim latino momentima), Thievery Corporation (istočnjački motivi, dub, hip-hop)... I one anonimnije, ali zanimljivije i eklektičnije, poput Da-Phazz, Phase Action, zatim Harry Morse Project, Suba (uvaženi producent inače iz Novog Sada, koji je živeo i poginuo u Riju spašavajući svoje matrice iz studija u požaru). Tu su negde čak i matori eklektični techno pioniri Eat Static sa obaveznim izletom u latino na skoro svakom albumu (prva stvar na poslednjem albumu počinje kao mambo i završava se u drum'n'bass kosmosu; dok na prethodnom imaju brilijantnu klasično aranžiranu sambu kojoj poseban šmek daju ritam mašina i "kiseli" Roland 303).
Zatim, postoje mladi bendovi koji vredno kristališu savremeni brazilski elektronski izraz sa fenomenalnom estetikom, poznatiji su Da Lata, Smoke City i Zuco 103 (prva dva su bili u Srbiji na otvorenim festivalima u Novom Sadu i Beogradu 2004. i 2003. respektivno).

Što se tiče tematskih izdanja, pored radova navedenih bendova, treba čuti posvećene kompilacije: Trip Do Brasil 1 i 2, serijal Latina Café (disk Nuevas Vibraciones u celoj kolekciji), La Linea - Future Latin Beats, Brazilectro Vol. 1-7, Caipirissima, zatim Brasil 2mil, New Latinaires Vol 1. i 2. i serijal Pure Brazziliance (miks pomenute grupe Phase Action). Na dobre primere elektronske modernizacije latina možemo naleteti i na kompilacijama popularnih (pogotovo leti) lounge, mid-tempo, easy-listening žanrova poput: Café, Lounge Time, Jazz, Funk'n'Bossa, Sister Bossa (u ovom kontekstu vrlo angažovana italijanska etiketa Irma)

Da zaključimo, ovu muziku planetarnog dometa ne treba doživljavati kao neku kultnu muziku, pa čak se ni ograničiti kroz određen pravac. Već kao savremenu fuziju moći elektronike, tropske žege, slobode džeza, iskonske lepote ritma i pokreta.
Uskoro ćemo i u Beogradu pokrenuti klub obožavatelja Mundo Nuevo (latinotronika, elektro-latino) vibracija, o čemu ćete već biti obavešteni putem pouzdanih kanala. Pozdrav!


proleće - leto 2002
naknadno dorađivan u više navrata