Rubén González

Slušate: Ruben Gonzales - Fabiando

Ruben je možda jedan od poslednjih velikih pianista afro-kubanske muzike. Preko dvadeset pet godina je svirao i snimao u bendu Enrique Jorrín-a (kreatora Čačača) i otišao u penziju sredinom 80-ih. Stvari su se promenile kada je počeo da snima sa Afro-Cuban All Stars 1996. Sledeće godine snimaju album A Toda Cuba Le Gusta koji donosi svetsku slavu ne samo njemu, već i afro-kubanskoj muzici u celosti. Učestvovanje u projektu Buena Vista Social Club sa Ry Cooderom dodatno pospešuje prijem kod globalne publike. Potpisujući ugovor sa Kuderovom etiketom World Circuit u svojoj 78. godini snima svoj debi solo album Introducing Ruben Gonzales. Nakon toga je izdao još tri solo albuma: Indestructible ('98), Estrellas De Arieto ('99) i Chanchullo ('00), sve na različitim etiketama.

Od detinjstva je pokazivao veliki talenat za muziku. 1934. maturira na Cienfuego Conservatoire. I pored toga što je kratko pohađao medicinsku školu, htevši da postane doktor, ljubav prema muzici je prevagnula pa je napustio i preselio se u Havanu. Tamo nalazi stalni posao kao muzičar. Nakon saradnje sa Arseniom Rodrigezom, González pristupa bendu Orquestra de los Hermanos, u kome je takođe kubanski perkusionista Mongo Santamaria.

Dosta vremena je proveo u Panami /Drzave: Panama/ i Argentini /Drzave: Argentina/, tokom koga je sarađivao sa tango muzičarima. Nakon toga se vratio u Havanu gde je svirao sa kabare bendovima. Nakon revolucije, ranih 60-ih, Gonsales se pridružuje bendu Enrike Horina (Enrique Jorrín) ostajući član sve do Horinove smrti. Mada je preuzeo vođstvo bendom, bio je prinuđen da se penzioniše zbog artritisa. Nakon toga održava blago prisustvo na sceni sve do 1996. kada se vraća i uživa slavu koja mu je dugo izmicala. Čak je objavio dva albuma u SAD uljučujući Introducing... 1997 i Chanchullo 2000. Osamdesetogodišnji pijanista umire decembra 2003. u svom domu u Havani.

Albumi R. gonzalesa