Perez Prado

- Kralj mamba -

Slušate numeru: Mambo No 8

"Kralj mamba", Prado rođen je u afro-kubanskom okruženju grada Matanzas, Kuba /Kuba/, 11 decembra 1916 (mada je celog života sebi davao pet godina manje) i po običaju ju nasledio očevo i majčino ime. Kao dete je uzimao časove klavira i kad je završavao školu već je svirao po lokalnim klubovima i bioskopima. U Havani je početkom 1940-ih krenuo da se bavi i aranžiranjem pesama uglavnom po kazino orkestrima. Tamo je takođe stekao uticaje koji su ga naveli na istraživanje sopstvenog ritmičkog stila, koji je bio dinamičniji od tada već ustanovljenog kubanskog rumba ritma, a posebno paterna zvanog mambo, čiji su koreni vezani za Arsenio Rodrigueza i Orestas Lopeza.

Pošto je naišao na protest establišmenta prema njegovim inovacijama, preselio se u Portoriko /Portoriko/ gde se pridružio jednom putujućem bendu sa kojim je putovao širom Latinske Amerike. 1948 odlučuje se za život u Miksiku /Meksiko/, u Meksiko Sitiju gde formira svoj prvi bend i snima za RCA. Ubrzo se specijalizuje za mambo i ističe među konkurencijom sa svojim duvačkim rifovima, glasnim saksofonom i pogotovo tipičnim uzvicima. 1950 godine, aranžer Sonny Burke je čuo Que Rico Mambo i nosi je sa sobom u SAD gde postaje hit zahvaljujući kojem Pradov bend odlazi na profitabilnu turneju po SAD, gde su koncerti bili redom rasprodani i nakon koje preko RCA plasiraju niz albuma. 1954 izvesan broj inovativnih mamba, uključujući Papa Loves to Mambo bivaju snimljeni od strane mejnstrim umetnika i zavladava plesno/muzička Mambo manija '50-ih (eng. Mambo Craze). Ponovno snimivši jednu francusku pesmu, ovoga puta za film, sledeće godinde doživljava vrhunac karijere. Nju rane '55 RCA obijavljuje pod nazivom Cherry Pink and Apple Blossom White i drži prvo mesto čitavih deset nedelja. Slede hitovi Anna i Skokiaan. Mada su se u narednih par godina njegovi albumi prodsavali dobro, više nije dostizao takav uspeh. Verovatno zbog pojavljivanja sve većeg broja talenata zagrejanih za mambo i pojave muzičko-stilskih mikro trendova (eng. fads) tipičnih za svaki "krejz".

Ipak, nakon dve godine (1958) opet dolazi na liste sa svojom kompozicijom Patricia koja se kasnije pojavila i na tada skandaloznoj sceni u Felinijevom filmu La Dolce Vita. Njegovi jedini hitovi iz ranih '60-ih su Guaglione i Patricia Twist. Nakon '63 RCA prekida sa plasmanom njegovih ploča u SAD, pa se on opet krajem '60-ih definitivno vraća u Meksiko /Meksiko/ gde je nastavio da snima za latino-američko tržište. Tokom '70-ih uspešno realizuje turneje u Maksiku /Meksiko/, Japanu i J. Americi.

Mora se pomenuti i njegov stariji brat Panteleon Perez Prado koji je imao svoj bend, ali je uglavnom živeo i svirao po Evropi bivajući ljubomoran na uspeh svog mlađeg brata, pogotovo što je polagao pravo na ime koje je trebalo da pripada obojici podjednako.

Prado se vratio u Ameriku 1987 za svoj poslednji koncert u Hollywood Palladium. Umire 14 septembra 1989 u Meksiko Sitiju od srčanog udara. Ali, njegovo delo nastavlja da živi u popularnoj muzici. Tako Guaglione skoro dostiže #1 u Engleskoj nakon što je koristio kao pozadinska muzika za Guinness pivo 1995. Patricia je korišćena za HBO dokumentarnu TV seriju, a 1999 Mambo No.5 (A Little Bit Of...) postaje hit u obradi Lou Bege. Sa alternativnije strane, zahvaljujući svom veselom i eksentričnom stilu je bio inspiracija Senor Coconut-u.