Chico Buarque

- biografija -

Slušamo njegovu numeru: Caçada

Kao rana zvezda MPB-a, Šiko Buarke (Chico Buarque) je sa svojim senzibilitetom, veštinom pisanja tekstova i elegancijom postao posebno popularan među lepšom polovinom. Zgodni Buarque je ipak oduvek preferiorao da bude shvaćen i prihaćen kao ozbiljan umetnik. U toku svoje karijere je imao uspone i padove, ali je uspeo da ostane značajna figura brazilske pop muzike kao stihopisac i izvođač.

C.B:Svoje detinjsto, iako rođen u Rio de Ženeiru, proveo je u Italiji i Sao Paoulu. Nakon definitivnog povratka u Brazil /Brazil/, zahvaljujući kontaktu sa obrazovanim prijateljima svoga oca, došao je u kontakt sa ranim stvaranjem bosa nove. Uprkos posvećenosti muzici, odlučio je da nastavi obrazovanje na studijama arhitekture na Univerzitetu Sao Paola. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je morao da izabere između ova dva sveta i, karaktristično, odabro je muziku.

C.B.Karijera je počela da uzima maha u njegovoj 21 godini kada je snimio singl Pedro Pedreiro, kompoovao muziku za pozorište i kada je tri njegove pesme snimila tadašnja kraljica bosa nove Nara Leao. U poređenju se predstavnicima tropikalije sa poznih '60-ih, njegovi tekstovi su manjakali u socijalnoj svesnosti. Uprkos optužbma na račun estetskog konzervativizma od strane Gilberto Gila i Caetano Velosoa, Buarque se odlučuje da reskira pišući kritički komad Roda Viva (o opsesivnoj fan kulturi) sa nekim prilično upečatljivim scenama i scenskim elementima sa akitvnim učešćem publike. Naravno, u vreme vojne diktature, ovakvi potezi nisu bili posmatrani sa oobravanjem pa su predstave Roda Vive bile prekidane od strane vojnika koji su uništili binu i maltretirali izvođače. Sam Barque je kraće vreme proveo u zatvoru.

Razočaran odlazi u Italiju i vraća se u Brazil /zastava/ nakon godinu dana, da bi zatekao zvezde tropikalije u egzilu ili one koji su ostali strogo cenzurisane. 1971 snima album Construction koji se dosta razlikovao od predthodnih bosa nova izdanja. Inspirisan svim negativnim događajima iz svoje sredine, druga polovina njegove karijere je obeleđena jakom političkom porukom ispod stilski komplikovanih tekstova pesama. Oni su morali da budu maskirani alegorijama jer je on poput drugih bio primoren da sav materijal daje vladinim cenzorima na kontrolu. Urkos stihospisateljskoj veštini većina tekstova opet je bivala izbačena, pootovo u periodu 1974-75. Pozitivno strana toga je što je to uticalo da nestanu nesuglasice između njega i tropikalista Velosoa i Gila, pogotovo nakon njihovog povratka iz egzila 1972. Nakog čega odlaze zajedno u studio u periodu sredinom '70-ih.

Tokom '80-ih okreće se više kompozicijskom pristupu i pravi sjajne snimke. Takođe radi i na drugim umetničkim područjima pa pravi poz. komade, muziku za filmove i piše romane. U kompletnom svom umetničkom opusu, Buarque pokušava da preispita odnos kulturne ostavištine Brazila /zastava/ sa sadašnjošću i budućnošću.

Chico Buaque je veliki umetnik koji se 40 godinaa trudio da pomiri komercijalni uspeh sa individualnom umetničkom snagom. Njegovi snimci su nezaobilazni u svakoj kolekciji brazilske muzike.