Antonio Carlos Jobim

- otac bossa nove i kul džeza -

(slušate kompoziciju Aguas Do Marco)

Antonio (Tom) Carlos JobimKraće zvani Tom, a rođen kao Antonio Carlos Brasileiro de Almeida Jobim, čovek po kome se zove internacionalni aerodrom u Riju /Brazil/, napravio je ogroman doprinos repertoaru džez muzike i dao mu bolju prođu u koncertnim dvoranama, i što je najvažnije dao mu brazilsku odoru koja se raširila širom sveta. Žobimove pesme, sa svojim urbanim senzibilitetom i senzualnim melodijama, pružile su tokom 1960-ih tihu i predivnu alternativu džez muzičarima.

Njegovi koreni su od malih nogu bili posađeni duboko u džez muzici. Radovi Gerry Mulligana, Chet Bakera, Barney Kessela i drugih West Cost džezera, imali su veliki uticaj na njega tokom '50-ih prošlog veka. On je takođe tvrdio da je na njegove harmonije presudni značaj imao i francuski kompozitor impresionista Claude Debussy. Naravno, brazilska samba je njegovoj muzici dala jedinstvene i prepoznatljive ritmičke podloge. Kao pijanista, stvari je uglavnom držao jednostavnim i melodičnim. Ipak, neke njegove ploče pokazuju da se umeo i opustiti kada je bilo prostora. Njegova fenomenalna gitara bila je najvećim delom ograničena na nežno okidanje sinkopiranih ritmova, dok je pevanje bilo u umerenom, blago hrapavom, ali i u izrazito emotivnom maniru.

Tom ZobimRođen je u Tijuca - komšiluku Rija i jedno vreme je učio za arhitektu. Ali još kao tinejdžera ga je zahvatio plamen muzike, pa je počeo je da svira klavir po klubovima i da radi po muz. studijima. Prvu ploču je snimio 1954 sa pratećim vokalom Bill Farra pod imenom Tom and His Band (Tom mu je bio nadimak celog života), a slavu je dosegao 1956 udruživši se sa pesnikom Vinícius de Moraesom sa kojim je napisao pesmu za komad Orfeo do Carnaval (koji je kasnije postao slavni film Crni Orfej koji je proslavio bossa novu širom globusa). 1958 tada nepoznati brazilski pevač Joao Gilberto snimio je neke Jobimove pesme, što je za efekat imalo stvaranje fenomena poznatog kao bossa nova. Žobimova slava van Brazila počela je 1962 kada su Stan Getz i Charlie Byrd napravili izuzetan komercijalni hit Desafinado, da bi kasnije te godine Tom Žobim i još nekoliko brazilskih umetnika bilo pozvano da učestvuju na koncertu u Carnegie holu. Napunjena Žobimovim pesmama, bossa nova je postala internacionalni modni talas, kome se pridružilo mnogo džez muzičara koji su snimali jedan za drugim albumom sa bosanovama sve dok trend nije posustao krajem '60-ih.

Tom ZobimSam Žobim je više voleo da radi u studiju nego da pravi turneje, snimajući nekoliko ljupkih albuma sa svojom muzikom kao pijanista, gitarista i vokal za Verve, Warner Bros., Discovery, A&M, CTI i MCA tokom '60-ih i '70-ih. Još na početku je počeo saradnju sa aranžerom-kompozitorom Claus Ogermanom, čije su suptilne, milujuće, ponekad tužne "karte" dale njegovim snimcima nezaboravni prizvuk. Kada je brazilska muzika bila u fazi pomračenja tokom '70-ih, bivajući žrtva prekomernog izlaganja i ekspanzije rok revolucije, Žobim se povukao u pozadinu koncentrišući napore na filmsku i TV muziku u Brazilu. Ali do 1985 kada je ideja world music i drugog brazilskog talasa dobile na brzini, Žobim je ponovo počeo da pravi turneje sa grupom u kojoj su bili i njegova druga žena Ana Lontra, sin Paulo, ćerka Elizabeta i niz prijatelja muzičara. Uoči njegovih poslednjih koncerata u Carnegie holu aprila 1994 i Brazilu (Brazil) 1993, Žobim je napokon dobio univerzalnu pažnju koja mu je pripadala. Nakon iznenadne smrti od srca u Njujorku, usledila je pletora pomen (tribute) albuma i koncerata. Njegova reputacija kao jednog od najvećih pesmopisaca XX veka osigurana je, najviše na džez sceni, u kojoj i danas skoro svaki set sadrži najmanje jednu njegovu bosanovu. Zemljaci su mu se zahvalili na poseban način - nazvavši po njemu međunarodni aerodrom u Rio de Ženeiru.